Город, теряющий свою душу: к чему приведут решения ташкентских властей без учета мнений горожан

В последние годы Ташкент переживает активную фазу преобразований. Город меняется на глазах: повсеместно появляются многоэтажки, которые подключаются к старым коммуникациям, возникают странные развязки, еще больше ухудшающие ситуацию на дорогах, принимаются непонятные решения о многомиллиардном строительстве надземных пешеходных переходов. За этим строительным бумом скрывается тревожная тенденция – столичные власти перестали слышать жителей города, которые всё чаще задаются вопросом: почему решения, касающиеся облика города и его инфраструктуры, принимаются без их участия? Почему мнения горожан игнорируются, а сами преобразования проводятся за закрытыми дверями, без прозрачности и открытости?

Где голос народа?

Ташкент – город с богатой историей и уникальной культурой, но с каждым новым проектом создается впечатление, что он всё больше отдаляется от своих корней. Вместо того чтобы развивать город с учётом его особенностей и потребностей жителей, власти делают ставку на масштабные строительные проекты, часто оторванные от реальности.

Горожане видят, как под видом «развития» уничтожаются зелёные зоны, заменяемые бесконечными бетонными конструкциями. Надземные переходы, не приспособленные для удобства пешеходов, а также точечная застройка, которая только усугубляют проблемы с электричеством и другими коммуникациями – всё это вызывает у людей недоумение и справедливый гнев. Складывается впечатление, что те, кто принимает эти решения, никогда не ходили пешком по улицам нашего города.

Город рискует потерять своё лицо

Совсем скоро Ташкент рискует превратиться в бетонную коробку, лишённую души и уюта. Неужели чиновники не понимают, что если не учитывать мнение жителей, город может стать некомфортным для жизни? Бетонные джунгли, где каждый уголок пропитан безразличием и отсутствием внимания к деталям, не смогут обеспечить качественную жизнь для его обитателей. Здания и дороги не должны строиться только ради самих себя – они должны служить людям, их потребностям и интересам.

Всё чаще возникает вопрос: почему хоким Ташкента и другие чиновники прячутся от журналистов? Почему никто из официальных лиц не выходит на прямой диалог с горожанами, не объясняет, зачем нужны те или иные изменения? Ответы, скрытые за сухими пресс-релизами в официальном телеграм-канале администрации, не могут удовлетворить потребность людей в ясности и понимании.

Диалог с горожанами – необходимость, а не опция

Диалог с населением должен стать основой всех городских преобразований. Только так можно понять, что действительно нужно людям, и сделать Ташкент городом, удобным для всех. Жители имеют право знать, что происходит с их городом и почему. Они должны быть уверены, что их мнение важно, что их слышат и уважают.

Иначе мы рискуем потерять не только исторический облик Ташкента, но и душу города – его жителей. Ведь без их участия любые перемены будут пустыми, безжизненными, как те бетонные конструкции, которые сейчас появляются на месте зелёных аллей и уютных дворов.

Ташкент достоин того, чтобы быть городом, в котором хочется жить, работать и растить детей. А для этого власти должны начать слышать свой народ. Настоящий город строится не из бетона и стекла, а из доверия и уважения к людям, которые в нём живут.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

A City Losing Its Soul: Where Will Tashkent’s Authorities Lead Us by Ignoring Citizens’ Opinions?

In recent years, Tashkent has been undergoing an active phase of transformation. The city is changing before our eyes: high-rise buildings are appearing everywhere, connected to outdated utilities, strange interchanges are being built that only worsen traffic conditions, and inexplicable decisions are being made regarding multi-billion-dollar construction of overhead pedestrian crossings. Behind this construction boom lies a troubling trend—the city’s authorities have stopped listening to the residents, who are increasingly asking the question: why are decisions that shape the city and its infrastructure being made without their participation? Why are citizens’ opinions being ignored, and why are these transformations being carried out behind closed doors, without transparency or openness?

Where is the voice of the people?

Tashkent is a city with a rich history and unique culture, but with each new project, it seems to be drifting further from its roots. Instead of developing the city with respect to its characteristics and the needs of its residents, the authorities are focusing on large-scale construction projects, often detached from reality.

Residents are witnessing how, under the guise of «development,» green spaces are being destroyed and replaced with endless concrete structures. Overhead crossings that are not designed for pedestrian convenience, as well as spot development, which only exacerbates problems with electricity and other utilities—this all causes bewilderment and justified anger among people. It creates the impression that those making these decisions have never walked the streets of our city.

The city risks losing its identity

Soon, Tashkent may turn into a concrete box, devoid of soul and comfort. Do the officials not realize that if they don’t take residents’ opinions into account, the city could become uncomfortable for living? Concrete jungles, where every corner is soaked in indifference and lack of attention to detail, cannot provide a high quality of life for its inhabitants. Buildings and roads should not be built for their own sake—they should serve the people, their needs, and interests.

The question arises more and more frequently: why are the mayor of Tashkent and other officials hiding from journalists? Why doesn’t anyone from the authorities engage in direct dialogue with citizens, explaining why certain changes are necessary? Answers hidden behind dry press releases in the official Telegram channel of the administration cannot satisfy people’s need for clarity and understanding.

Dialogue with citizens—A necessity, not an option

Dialogue with the population should become the foundation of all urban transformations. Only this way can we understand what people truly need and make Tashkent a city that is comfortable for everyone. Residents have the right to know what is happening with their city and why. They must be confident that their opinions matter, that they are heard and respected.

Otherwise, we risk losing not only Tashkent’s historical appearance but also the soul of the city—its residents. After all, without their involvement, any changes will be empty and lifeless, like those concrete structures now appearing in place of green alleys and cozy courtyards.

Tashkent deserves to be a city where people want to live, work, and raise their children. And for this to happen, the authorities must start listening to their people. A true city is built not from concrete and glass, but from trust and respect for the people who live in it.

The text has been translated by AI. For more accurate information, please refer to the Russian version of the article.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Шаҳар ўз юрагини йўқотмоқда: Тошкент ҳокимиятининг фуқаролар фикрини инобатга олмай қабул қилаётган қарорлари нималарга олиб келади?

Сўнгги йилларда Тошкент фаол ўзгаришлар даврини бошдан кечирмоқда. Шаҳар кўз ўнгимизда ўзгармоқда: ҳар томонда кўп қаватли бинолар пайдо бўлмоқда, улар эски коммуникацияларга уланмоқда, йўллардаги аҳволни янада ёмонлаштираётган ғалати йўл боғланмалари қурилмоқда, кўп миллиардлик ер устидан ўтиш йўлакларини қуриш бўйича тушунарсиз қарорлар қабул қилинмоқда. Бу қурилиш бумининг ортида хавотирли бир тенденция яширинган — пойтахт ҳокимияти шаҳар аҳолисининг фикрини эшитишдан тўхтаган, аҳоли эса бундан кўпроқ норози бўлиб, савол бермоқда: шаҳарнинг қиёфаси ва унинг инфратузилмасига тегишли қарорлар нега уларнинг иштироксиз қабул қилинмоқда? Нима учун фуқароларнинг фикрлари эътиборсиз қолдирилмоқда, ва ўзгаришлар махфий равишда, очиқлик ва шаффофликсиз амалга оширилмоқда?

Халқнинг овози қаерда?

Тошкент — бой тарих ва ноёб маданиятга эга бўлган шаҳар, аммо ҳар бир янги лойиҳа билан у ўз илдизларидан тобора узоқлашаётгандек туюлади. Ҳокимият шаҳарнинг ўзига хос хусусиятлари ва аҳолининг эҳтиёжларини инобатга олган ҳолда ривожлантириш ўрнига, кўпинча воқеликдан узилган катта қурилиш лойиҳаларига урғу бермоқда.

Шаҳар аҳолиси «ривожланиш» ниқоби остида кўкатзорлар йўқ қилиниб, бетакрор бетон иншоотларга айлантирилаётганини кўрмоқда. Пиёдалар учун қулай бўлмаган ер устидан ўтиш йўлаклари, шунингдек, электр энергияси ва бошқа коммуникациялар муаммоларини янада оғирлаштираётган номувофиқ қурилиш — буларнинг барчаси одамларда тушунмовчилик ва адолатли ғазаб уйғотмоқда. Қарорлар қабул қилаётганлар ҳеч қачон бизнинг шаҳар кўчаларида пиёда юрмаган ва унинг йўлларидаги тирбандликларда турмагандай тасаввур ҳосил бўлади.

Шаҳар ўз қиёфасини йўқотиш хавфи остида

Яқин келажакда Тошкент юрагидан ва қулайлигидан маҳрум бўлган бетон қутисига айланиш хавфи бор. Агар ҳокимлар фуқароларнинг фикрларини инобатга олмасалар, шаҳар яшаш учун ноқулай бўлиб қолиши мумкинлигини тушунмайдиларми? Бетон джунглилари, ҳар бир бурчакда лоқайдлик ва майда деталларга эътиборсизлик билан тўлган жойлар аҳолининг юқори ҳаёт сифатини таъминлай олмайди. Бино ва йўллар ўз-ўзидан қурилмаслиги керак — улар одамларга, уларнинг эҳтиёжлари ва манфаатларига хизмат қилиши керак.

Ҳар қачонгидан ҳам кўпроқ савол пайдо бўлмоқда: нима учун Тошкент ҳокими ва бошқа амалдорлар журналистлардан қочишади? Нима учун расмий шахслардан ҳеч ким фуқаролар билан тўғридан-тўғри мулоқотга чиқмайди, у ёки бу ўзгаришлар нима учун кераклигини тушунтирмайди? Маъмуриятнинг расмий Telegram каналидан олинадиган қуруқ пресс-релизлар ортида яширилган жавоблар одамларнинг аниқлик ва тушунарлиликка бўлган эҳтиёжини қондирмайди.

Фуқаролар билан мулоқот — зарурат, танлов эмас

Шаҳар ўзгаришларининг асоси бўлиши керак бўлган мулоқот фуқаролар билан бўлиши керак. Фақат шунда одамларга ҳақиқатан нималар кераклигини тушуниш мумкин ва Тошкентни барча учун қулай шаҳарга айлантириш мумкин бўлади. Фуқаролар ўз шаҳарларида нималар бўлаётганини ва нима учун бўлаётганини билишга ҳақли. Улар ўз фикрлари муҳимлигини, уларни эшитишларини ва ҳурмат қилишларини ҳис қилишлари керак.

Акс ҳолда, биз фақат Тошкентнинг тарихий қиёфасини эмас, балки шаҳарнинг юрагини ҳам — унинг аҳолисини ҳам йўқотиш хавфи бор. Чунки уларнинг иштироксиз ҳар қандай ўзгаришлар бўш ва жонсиз бўлади, ҳозирда кўкатзорлар ва шинам ҳовлилар ўрнида пайдо бўлаётган бетон иншоотлар каби.

Тошкент яшаш, ишлаш ва фарзандлар тарбиялашни истайдиган шаҳар бўлишга арзийди. Бунга эришиш учун ҳокимият ўз халқини эшитишни бошлаши керак. Ҳақиқий шаҳар бетон ва шишадан қурилмайди, балки унда яшайдиган одамларга нисбатан ишонч ва ҳурматдан қурилади.

Матн ИИ томонидан таржима қилинган. Аниқроқ маълумот учун мақоланинг рус тилидаги вариантини фойдаланинг

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *