Странные дела: почему чиновники продолжают заниматься бизнесом вопреки закону

Недавно Антикоррупционное агентство сделало неожиданное заявление, сообщив о результатах проверки, которые вскрыли серьёзные нарушения закона в работе многих министерств и государственных структур. Оказалось, что руководители ряда ведомств продолжают заниматься бизнесом, несмотря на законные запреты. В частности, в министерствах строительства, водного и сельского хозяйства 398 руководящих сотрудников оказались учредителями 449 субъектов предпринимательства. В других ведомствах ситуация оказалась не менее критичной: в министерствах транспорта, образования и культуры 107 руководителей значатся учредителями 116 компаний.

Как это стало возможным? Этот вопрос вызывает недоумение. Почему такие нарушения остаются незамеченными на стадии приёма на работу? Ведь закон ясно гласит, что чиновникам запрещено заниматься предпринимательской деятельностью. Это не только прямое нарушение законодательства, но и явный индикатор коррупционной составляющей в системе.

Логично задаться вопросом: почему при приёме на должности не проводится тщательная проверка на наличие коммерческих интересов у кандидатов? Разве такие процедуры не могли бы предотвратить попадание в госструктуры людей, намеренно нарушающих закон? Подобные случаи указывают на недоработки в кадровой политике и контроле над госслужащими.

Эксперт по цифровой безопасности Шухрат Курбанов отмечает, что для предотвращения подобных нарушений можно было бы использовать уже существующие технологии и данные. По его словам, для этого есть базы данных, такие как ПИНФЛ (Персональный идентификационный номер физического лица) и реестр учредителей юридических лиц.

«Что мешало запустить какой-нибудь скрипт, который бы нашел совпадения в этих базах?» – задаётся вопросом Курбанов.

По его словам, если автоматизация процессов кажется сложной, можно было бы использовать простейшие методы, такие как Excel и функцию ВПР, что позволило бы в течение одного дня найти все совпадения.

«Можно в конце концов сделать функционал, чтобы при назначении на государственную должность проверять или при открытии/переоформлении юридического лица давать какой-нибудь аларм – внимание, чиновник с бизнесом. Хотя, может, это и не сильно надо?», – отметил эксперт.

Почему наказание столь мягкое? 

Однако, что удивляет ещё больше — это реакция на выявленные нарушения. Вместо увольнений и привлечения к ответственности, этих людей просто заставляют выйти из состава учредителей компаний, а также проводят с ними беседы. Такое ощущение, что намеренные нарушения закона трактуются как случайная ошибка.

Здесь возникает важный вопрос: если человек сознательно нарушил закон, зная о запрете на предпринимательство, почему его просто «просят выйти» из бизнеса, вместо того чтобы подвергнуть более серьёзным санкциям? Это создаёт опасный прецедент безнаказанности, что только усиливает коррупционную атмосферу.

Как решить проблему? 

Чтобы избежать подобных ситуаций, необходимо ввести несколько важных мер:

1. Тщательная проверка при приёме на госслужбу: кандидаты должны проходить строгую проверку на наличие бизнес-интересов или участия в коммерческих структурах. Это позволит исключить людей, которые пытаются совмещать работу в государственном секторе и предпринимательство.

2. Регулярный контроль за доходами и активами чиновников: необходимо наладить систему мониторинга доходов и активов государственных служащих, чтобы оперативно выявлять случаи нарушения закона.

3. Жёсткие санкции за нарушение закона: нарушители не должны просто отделываться выходом из состава компаний. Должны применяться строгие меры — от увольнения до привлечения к ответственности за нарушение законодательства.

4. Прозрачность и доступность информации: данные о чиновниках и их активах должны быть публичными, что усилит контроль со стороны общества и снизит вероятность коррупционных действий.

Без таких мер государственная служба рискует превратиться в инструмент личного обогащения, где законы остаются формальностью, а нарушители не несут ответственности за свои действия.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Strange Things: Why Do Officials Continue to Engage in Business Despite the Law?

Recently, the Anti-Corruption Agency made a surprising announcement, revealing the results of an investigation that uncovered serious legal violations in the work of many ministries and government agencies. It turns out that several senior officials continue to engage in business activities, despite legal prohibitions. Specifically, in the ministries of construction, water resources, and agriculture, 398 senior officials were found to be founders of 449 business entities. In other ministries, the situation was equally alarming: in the ministries of transport, education, and culture, 107 senior officials were listed as founders of 116 companies.

How did this happen?
This raises questions. Why do such violations go unnoticed during the hiring process? The law clearly states that officials are prohibited from engaging in entrepreneurial activities. This is not only a direct violation of the law but also a clear indicator of corruption within the system.

It’s logical to ask: why aren’t thorough checks for commercial interests conducted when hiring candidates? Wouldn’t such procedures prevent people who intentionally violate the law from entering government structures? These cases highlight shortcomings in personnel policies and the oversight of public servants.

Digital security expert Shukhrat Kurbanov notes that existing technologies and data could be used to prevent such violations. He explains that there are databases, such as the Personal Identification Number (PINFL) and the registry of legal entity founders.
«What stopped them from launching a simple script to find matches in these databases?» Kurbanov asks.

According to him, if automation seems too complex, simpler methods could be employed, such as Excel and the VLOOKUP function, which could identify all matches within a day.
«In the end, a system could be created to check candidates when appointing them to government positions, or trigger an alert when opening or re-registering a legal entity – warning, official with business interests. Though maybe it’s not really needed?» Kurbanov added.

Why is the punishment so lenient?
What’s even more surprising is the response to the violations. Instead of dismissals and holding these individuals accountable, they are merely asked to resign from the companies they founded, and discussions are held with them. It seems as if intentional violations of the law are treated as simple mistakes.

This raises a critical question: if someone deliberately broke the law, fully aware of the ban on engaging in business, why are they simply «asked to exit» their business rather than facing more serious consequences? This sets a dangerous precedent of impunity, which only strengthens the corrupt atmosphere.

How to solve the problem?
To avoid such situations, several important measures need to be implemented:

  1. Thorough checks during hiring for government positions: Candidates should undergo strict screening for business interests or participation in commercial structures. This would prevent people trying to combine public service with entrepreneurship from entering the government sector.
  2. Regular monitoring of officials’ income and assets: A system must be established to track the income and assets of public servants to promptly identify legal violations.
  3. Strict penalties for breaking the law: Violators should not merely be removed from business structures. Strict measures, ranging from dismissal to legal prosecution for violating the law, should be applied.
  4. Transparency and public access to information: Information about officials and their assets should be made public, which would enhance oversight from society and reduce the likelihood of corrupt activities.

Without these measures, public service risks becoming a tool for personal enrichment, where laws are treated as mere formalities and violators face no consequences for their actions.

The text has been translated by AI. For more accurate information, please refer to the Russian version of the article

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Ғалати ишлар: нега амалдорлар қонунга зид равишда бизнес билан шуғулланишда давом этаётганлар?

Яқинда Коррупцияга қарши курашиш агентлиги кутилмаганда баёнот бериб, текширув натижасида кўплаб вазирликлар ва давлат тузилмаларининг қонунни жиддий бузиш ҳолатлари аниқланганини маълум қилди. Маълум бўлишича, қатор идораларнинг раҳбарлари қонунга хилоф равишда бизнес билан шуғулланишда давом этаётганлар. Хусусан, Қурилиш, Сув хўжалиги ва Қишлоқ хўжалиги вазирликларида 398 раҳбар ходим 449 тадбиркорлик субъектларининг таъсисчилари эканлиги аниқланган. Бошқа вазирликларда ҳам вазият шундан фарқ қилмайди: Транспорт, Таълим ва Маданият вазирликларида 107 раҳбар 116 компания таъсисчилари бўлиб чиқди.

Қандай қилиб бу ҳолат юзага келди?
Бу савол ҳайрат уйғотади. Нега бундай қонунбузарликлар ишга қабул қилиш жараёнида аниқланмайди? Ахир қонунга кўра, амалдорларга тадбиркорлик фаолияти билан шуғулланиш тақиқлангани аниқ. Бу нафақат қонуннинг очиқ-ойдин бузилиши, балки тизимдаги коррупциянинг аниқ кўрсаткичи ҳамдир.

Масаланинг аниқ томони шундаки: нега лавозимга тайинлаш жараёнида номзодларнинг тижорат манфаатлари мавжудлиги бўйича тўлиқ текширув ўтказилмайди? Бундай тартиблар қонунни била туриб бузадиган шахсларни давлат тузилмаларига киришидан ҳимоя қила олмасмиди? Бу каби ҳолатлар кадрлар сиёсатидаги ҳамда давлат хизматчиларини назорат қилишдаги камчиликларни кўрсатиб турибди.

Рақамли хавфсизлик бўйича эксперт Шухрат Курбанов таъкидлашича, бундай қонунбузарликларнинг олдини олиш учун мавжуд технологиялар ва маълумотлардан фойдаланиш мумкин эди. Унинг сўзларига кўра, бунда ПИНФЛ (Фуқаронинг шахсий идентификация рақами) ва юридик шахсларнинг таъсисчилари реестри каби маълумотлар базалари мавжуд.

“Ушбу маълумотлар базаларида мосликларни топиш учун қандайдир оддий скрипт ишлатишга нима халақит берди?” — дея савол қўяди Курбанов.

Унинг сўзларига кўра, агар жараённи автоматлаштириш қийин бўлса, оддий методларни қўллаб, масалан, Excel ва ВПР функциясидан фойдаланиб, бир кунда барча мосликларни топиш мумкин эди.

“Охир-оқибат, давлат лавозимига тайинлашда ёки юридик шахсни қайта рўйхатдан ўтказишда «бизнес билан шуғулланаётган амалдор» ҳақида огоҳлантирувчи тизим яратиш мумкин. Аммо бу, эҳтимол, унчалик ҳам муҳим эмасдир?”, — дейди эксперт.

Нега жазо бундай юмшоқ?
Бундан ҳам ҳайратланарлироғи — аниқланган қонунбузарликларга нисбатан кўрилган чоралар. Бундай шахсларни ишдан бўшатиш ва жавобгарликка тортиш ўрнига, уларни шунчаки компаниялар таъсисчилари рўйхатидан чиқаришга мажбур қилишмоқда, улар билан суҳбат ўтказишмоқда. Бунақа ҳолатларда қонунни билиб туриб бузишни тасодифий хатолик сифатида қабул қилиш керакми?

Бу ерда муҳим савол туғилади: агар шахс тадбиркорликни тақиқлаш ҳақидаги қонунни билиб туриб бузган бўлса, нега уни шунчаки бизнесдан чиқишга мажбур қилади, ўрнига жиддийроқ санкцияларга дучор қилмайди? Бу жазосизликнинг хавфли прецедентини яратади ва коррупцион муҳитни янада кучайтиради.

Мушкулни қандай ҳал қилиш мумкин?
Бундай ҳолатларнинг олдини олиш учун қуйидаги муҳим чораларни жорий этиш зарур:

  1. Давлат хизматига қабул қилишда тўлиқ текширув: номзодлар бизнес манфаатлари ёки тижорат тузилмаларида иштирокини текширувдан ўтказишлари лозим. Бу давлат секторида ишлай туриб тадбиркорлик қилишга уринувчи шахсларни аниқлаб чиқариш имконини беради.
  2. Чиновниклар даромади ва активларини доимий назорат қилиш: давлат хизматчиларининг даромадлари ва активлари устидан доимий назорат ўрнатиш лозим, бу қонунбузарликларни ўз вақтида аниқлаш имконини беради.
  3. Қонунбузарлик учун қаттиқ санкциялар: қонунни бузган шахслар шунчаки компания таъсисчиларидан чиқиш билан қутилмасликлари керак. Уларни ишдан бўшатиш ва қонунбузарлик учун жавобгарликка тортиш каби жиддий чоралар қўлланилиши лозим.
  4. Ахборотнинг ошкоралиги ва оммага етказилиши: амалдорлар ва уларнинг активлари ҳақидаги маълумотлар оммага очиқ бўлиши керак, бу жамият назоратини кучайтиради ва коррупцион ҳаракатлар эҳтимолини камайтиради.

Бундай чораларсиз, давлат хизмати шахсий манфаатдорлик воситасига айланиш хавфига эга, қонунлар шунчаки формалликка айланади, ва қонунбузарлар ўз ҳаракатлари учун жавобгарликка тортилмайди.

Матн ИИ томонидан таржима қилинган. Аниқроқ маълумот учун мақоланинг рус тилидаги вариантини фойдаланинг

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *