Возвращение худшей формы цензуры: Минкульт намерен проверять все творчество на соответствие национальным традициям

Такое ощущение, что Узбекистан вновь погружается в мрак прошлого, когда свобода слова и творчества была под жестким контролем государства. Министерство культуры разработало ряд изменений в законодательство, которые фактически возрождают цензуру в её худшей советской форме — контроль за тем, чтобы всё творчество соответствовало «национальным традициям» и отражало преданность Родине и любовь к родной земле.

Теперь представьте: кто будут эти невидимые судьи, решающие судьбу артистов? Как они будут определять, соответствует ли спектакль или фильм национальным традициям? С линейкой будут измерять длину юбок и декольте? Или введут список запрещённых слов, таких как «целовать», «любовь» или «страсть»? Каким будет культурное пространство Узбекистана после таких изменений? Артисты будут обязаны выступать исключительно в тюбетейках, петь только о Родине и не касаться сложных или спорных тем?

Новые изменения в законодательстве предполагают, что организаторы всех массовых мероприятий будут обязаны подавать не только заявку на разрешение проведения, но и предоставлять в «Узбекконцерт» точный сценарий с подробными описаниями каждой сцены. Таким образом, чиновники будут решать, насколько сценарий соответствует национальным традициям и общечеловеческим ценностям. Но и это не всё: организаторы мероприятий должны будут отражать в своих постановках чувства, такие как преданность Родине и любовь к родной земле.

Что это, если не возврат к худшим годам советской цензуры, когда каждое произведение — будь то спектакль, фильм или песня — проходило через государственные фильтры? Это выглядит как явная попытка лишить людей права на самовыражение. Как может культура развиваться в стране, где её загоняют в рамки государственной цензуры?

Творчество и культура — это живые организмы, которые должны дышать свободно, экспериментировать, ошибаться и спорить. Но чиновники, похоже, решили связать руки каждому артисту, режиссёру и исполнителю, навязав им темы, одобренные государством.

Этот шаг не только ограничивает свободу творчества, но и наносит серьёзный удар по всей культурной жизни Узбекистана. Подобные ограничения убивают креативность, подавляют новаторство и душат инициативу. В результате, культурное пространство страны рискует стать однообразным, скучным и лишённым смысла.

Культура, как и любое другое проявление человеческой жизни, должна быть свободной. Она не должна бояться наказания за оригинальные взгляды или смелые темы. Однако, если Министерство культуры получит право контролировать всё, что создаётся на сцене или экране, мы можем столкнуться с культурой, ограниченной пропагандистскими клише о любви к Родине и безоговорочной преданности государству.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

The Return of the Worst Form of Censorship: The Ministry of Culture Intends to Review All Creative Work for Compliance with National Traditions

It feels like Uzbekistan is once again sinking into the darkness of the past when freedom of speech and creativity were under strict state control. The Ministry of Culture has developed a series of legislative changes that, in essence, will revive censorship in its worst Soviet form—ensuring that all creative work conforms to «national traditions» and reflects loyalty to the Motherland and love for one’s native land.

Now think about it: who will be these invisible judges deciding the fate of artists? How will they determine whether a play or a film conforms to national traditions? Will they measure the length of skirts and necklines with rulers? Will there be a list of forbidden words such as «kiss,» «love,» or «passion»? What will Uzbekistan’s cultural scene look like after such changes? Will artists be forced to perform exclusively in traditional attire, singing only about patriotism while avoiding complex or controversial topics?

The new legislative changes propose that organizers of all public events will not only have to apply for permission but also submit to «Uzbekconcert» a detailed script of the upcoming event, with descriptions of each scene. This way, officials will assess whether the script and program conform to national traditions and universal values. And that’s not all—organizers will be required to ensure that their events reflect emotions like loyalty to the Motherland and love for one’s homeland.

What is this if not a return to the worst years of Soviet censorship, when every play, film, or song had to pass through the «cultural filter» and be approved by government bodies? This move appears not only as an attack on creative freedom but also as an attempt to strip people of their right to self-expression. How can culture thrive in a country where it is confined by state-imposed patriotic censorship?

Creativity and culture are living organisms that need to breathe freely, to experiment, to make mistakes, to argue, and to discover new meanings. But it seems that officials have decided to tie the hands of every artist, director, and performer, forcing them to «recite» only government-approved themes.

This step not only restricts the creative freedom of artists and event organizers but also delivers a severe blow to the entire cultural sector of Uzbekistan. Such restrictions stifle creativity, make innovation impossible, and suffocate initiative. As a result, Uzbekistan’s cultural life risks becoming monotonous, dull, and devoid of meaning.

Culture, like any other aspect of human life, must be free. It should not fear punishment for expressing opinions, for diversity of perspectives, or for exploring original themes. But if the Ministry of Culture is given the power to control all that is created on stage or screen, we may face a future where every performance feels like a dull propaganda lecture on loyalty to the state and unconditional patriotism.

The article may contain inaccuracies as it is translated by AI. For more details, please refer to the Russian version of the article. If you notice any inaccuracies, you can send corrections via the Telegram bot: Uzvaibik_bot.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Цензуранинг энг ёмон шакли қайтади: Маданият вазирлиги барча ижодий фаолиятни миллий анъаналарга мувофиқлигини текширмоқчи

Ўзбекистон яна бир бор ўтмишнинг қоронғи даврига шўнғийдиганга ўхшайди, ўшанда сўз ва ижод эркинлиги давлатнинг қаттиқ назорати остида эди. Маданият вазирлиги қонунчиликка бир қатор ўзгаришлар киритишни режалаштирмоқда, улар аслида цензурани унинг энг ёмон советтік шаклида қайта жонлантиришга қаратилган — барча ижодий фаолиятнинг «миллий анъаналар»га мос келиши ва Ватанга садоқат ҳамда юртга муҳаббатни акс эттиришини назорат қилиш.

Энди тасаввур қилинг: артистларнинг тақдирини ҳал қилувчи бу кўринмас ҳакамлар кимлар бўлади? Улар спектакл ёки фильм миллий анъаналарга мос келишини қандай белгилайди? Юбка ёки декольте узунлигини ченаб ўтишадими? Ёки «ўпиш», «муҳаббат» ёки «ишқ» каби тақиқланган сўзлар рўйхатини жорий этишадими? Бундай ўзгаришлардан кейин Ўзбекистоннинг маданий майдони қандай кўринишга эга бўлади? Артистлар тюбетейкадагина чиқиб, фақат Ватан ҳақида куйлашга мажбур бўлишадими ва мураккаб ёки баҳсли мавзуларга тегмайдиларми?

Қонунчиликка киритилаётган янги ўзгаришлар шундан иборатки, барча оммавий тадбирлар ташкилотчилари тадбирни ўтказиш учун рухсат олиш учун ариза топширишдан ташқари, «Ўзбекконцерт»га ҳар бир саҳнадаги воқеаларни батафсил баён этган аниқ сценарийни тақдим этишлари керак бўлади. Шу тариқа, мансабдорлар сценарийнинг миллий анъаналар ва умуминсоний қадриятларга қанчалик мос келишини ҳал қилишади. Аммо бу ҳаммаси эмас: ташкилотчилар ўз тадбирларида Ватанга садоқат ва юртга муҳаббат туйғуларини акс эттиришлари керак бўлади.

Бу, агар ҳар бир асар — у спектакльми, фильм ёки қўшиқми — давлат филтрларидан ўтиши керак бўлган энг ёмон совет цензураси йилларига қайтиш бўлмаса, нимадир? Бу ҳаракат инсонларни ўз-ўзини ифода этиш ҳуқуқидан маҳрум қилишга қаратилган кўринишда. Қандай қилиб маданият ривожланиши мумкин, агар уни давлат цензурасининг доирасига қамаб қўйишса?

Ижод ва маданият эркин нафас олишлари, эксперимент қилишлари, хато қилишлари ва баҳслашишлари керак бўлган тирик организмдир. Аммо мансабдорлар ҳар бир артист, режиссёр ва ижрочининг қўлларини боғлашга ва давлат тасдиқлаган мавзуларни мажбурлашга қарор қилгандек кўринади.

Бу қадам нафақат ижодий эркинликни чеклайди, балки Ўзбекистоннинг бутун маданий ҳаётига жиддий зарба беради. Бундай чекловлар ижодкорликни йўқ қилади, янгиликларни бостиради ва ташаббусларни ўлдиради. Натижада мамлакатнинг маданий майдони бир хил, зерикарли ва маънодан маҳрум бўлиши мумкин.

Маданият, инсон ҳаётининг ҳар қандай бошқа кўринишлари каби, эркин бўлиши керак. У ғоялари учун жазоланишдан, олиб бораётган мавзулари учун қўрқмаслиги керак. Аммо агар Маданият вазирлиги саҳна ёки экранда яратиладиган барча ижодий фаолиятни назорат қилиш ҳуқуқини олса, биз фақат Ватанга бўлган муҳаббат ва давлатга беқиёс содиқлик ҳақидаги пропаганда клишелари билан чекланган маданиятга дуч келишимиз мумкин.

Мақолада сунъий интеллект томонидан амалга оширилган таржима сабабли хатолар бўлиши мумкин. Тафсилотларни аниқлаш учун мақоланинг русча версиясига мурожаат қилинг. Агар хатоликларни сезсангиз, материални тузатиш учун Uzvaibik_bot телеграм-ботига ёзишингиз мумкин.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *