Загрязнение воздуха в Ташкенте может привести к приблизительно 3 тысячам преждевременных смертей ежегодно — эксперты

Эксперты Всемирного банка предупреждают, что загрязнение воздуха в Ташкенте может иметь серьезные последствия для здоровья горожан. Согласно их отчету, ежегодное воздействие частиц PM2,5 — наиболее опасного компонента загрязнения воздуха — может привести к приблизительно 3 тысячам преждевременных смертей. Кроме того, потери благосостояния населения оцениваются в колоссальные 488,4 миллиона долларов в год.

PM2,5 — это мельчайшие частицы, которые легко проникают в легкие человека, вызывая респираторные и сердечно-сосудистые заболевания. В Ташкенте пик концентрации этих частиц приходится на зимние месяцы, что связано с интенсивным использованием угля для отопления жилых и коммерческих зданий. Исследования показывают, что около 45% зимнего загрязнения PM2,5 связано именно с угольным отоплением, что приводит к наиболее высоким уровням загрязнения в этот период.

В летние месяцы основной вклад в загрязнение вносят переносимые ветром частицы пыли, которые попадают в Ташкент с прилегающих территорий. Эти пыльные бури приходят с полей и неогороженных земель, усугубляя ситуацию. Однако летом концентрация PM2,5 в целом ниже по сравнению с зимой.

Среди антропогенных источников загрязнения в Ташкенте наибольший вклад вносят отопление и транспорт. Отопление жилых и коммерческих зданий составляет почти треть всех выбросов PM2,5 за год, особенно зимой. Транспорт является вторым по величине источником загрязнения и отвечает за 25% всех выбросов в городе. На третьем месте находится промышленность, которая вносит около 22% выбросов частиц. Строительная пыль и дорожная пыль, поднимаемая с дорог, составляют примерно 18% годовых антропогенных выбросов PM2,5.

Хуже всего то, что 83% населения Ташкента проживает в зонах площадью 1 км² с самыми высокими уровнями загрязнения воздуха, которые оказывают наиболее серьезное воздействие на здоровье. При этом больше всего случаев преждевременной смерти, связанных с загрязнением воздуха PM2,5, приходится на инсульт, за ним следуют ишемическая болезнь сердца и инфекции нижних дыхательных путей.

Влияние загрязнения воздуха на здоровье и качество жизни горожан продолжает оставаться острой проблемой. Высокая концентрация PM2,5 приводит к росту числа заболеваний дыхательной и сердечно-сосудистой систем и, как следствие, увеличению смертности. Эксперты настоятельно рекомендуют принимать меры для снижения уровня загрязнения, особенно в зимние месяцы, когда ситуация наиболее критическая.

Необходимость перехода на более экологичные виды отопления и улучшение транспортной инфраструктуры для сокращения выбросов становятся важнейшими задачами для правительства и городских властей. Только так можно будет снизить уровень загрязнения и улучшить здоровье и благосостояние жителей Ташкента.

One thought on “Загрязнение воздуха в Ташкенте может привести к приблизительно 3 тысячам преждевременных смертей ежегодно — эксперты

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Air pollution in Tashkent could lead to approximately 3,000 premature deaths annually, according to experts

World Bank experts warn that air pollution in Tashkent may have serious health consequences for its residents. According to their report, the annual exposure to PM2.5 particles—the most dangerous component of air pollution—could lead to approximately 3,000 premature deaths. In addition, the loss of population welfare is estimated at a staggering $488.4 million per year.

PM2.5 refers to tiny particles that easily penetrate the lungs, causing respiratory and cardiovascular diseases. In Tashkent, the peak concentration of these particles occurs during the winter months, largely due to the intensive use of coal for heating residential and commercial buildings. Studies show that around 45% of winter PM2.5 pollution is directly linked to coal heating, which results in the highest levels of pollution during this period.

In the summer months, the main contributor to pollution is wind-blown dust particles that enter Tashkent from surrounding areas. These dust storms originate from fields and unfenced lands, exacerbating the problem. However, PM2.5 concentrations are generally lower in summer compared to winter.

Among anthropogenic sources of pollution in Tashkent, heating and transport contribute the most. Heating of residential and commercial buildings accounts for nearly a third of all PM2.5 emissions annually, especially in winter. Transport is the second largest source of pollution, responsible for 25% of all emissions in the city. Industrial activities rank third, contributing around 22% of PM2.5 emissions. Construction and road dust make up roughly 18% of the city’s total annual anthropogenic PM2.5 emissions.

The most concerning fact is that 83% of Tashkent’s population lives in areas of 1 km² with the highest levels of air pollution, which have the most severe impact on health. Most premature deaths related to PM2.5 air pollution are caused by strokes, followed by ischemic heart disease and lower respiratory tract infections.

The impact of air pollution on the health and quality of life of residents remains a pressing issue. High PM2.5 concentrations lead to an increase in respiratory and cardiovascular diseases and, consequently, higher mortality rates. Experts strongly recommend taking measures to reduce pollution levels, particularly during the winter months when the situation is most critical.

The transition to more environmentally friendly heating systems and improving transport infrastructure to reduce emissions are key priorities for the government and city authorities. Only by addressing these issues can the level of pollution be reduced and the health and well-being of Tashkent residents improved.

The article may contain inaccuracies as it is translated by AI. For more details, please refer to the Russian version of the article. If you notice any inaccuracies, you can send corrections via the Telegram bot: Uzvaibik_bot.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Тошкентда ҳаво ифлосланиши ҳар йили тахминан 3 мингга яқин муддатидан олдин ўлим ҳолатларига олиб келиши мумкин — мутахассислар

Жаҳон банки мутахассислари ҳаво ифлосланиши Тошкент аҳолисининг соғлиғига жиддий таъсир кўрсатиши мумкинлигидан огоҳлантиради. Уларнинг ҳисоботига кўра, ҳар йили PM2.5 қисмчалари — ҳаво ифлосланишининг энг хавфли компоненти — тахминан 3 мингга яқин муддатидан олдин ўлим ҳолатларига сабаб бўлиши мумкин. Шунингдек, аҳолининг фаровонлик йўқотишлари йилига улкан 488,4 миллион долларга баҳоланади.

PM2.5 — бу одам ўпкасига осонликча кириб борадиган жуда кичик заррачалар бўлиб, нафас олиш ва юрак-қон томир касалликларини келтириб чиқаради. Тошкентда бу заррачаларнинг концентрацияси қиш ойларида энг юқори даражада бўлиб, бу уй-жойлар ва тижорат биноларини кўмир билан иситишнинг кучли қўлланилиши билан боғлиқ. Тадқиқотлар шуни кўрсатадики, қишдаги PM2.5 ифлосланишининг тахминан 45% айнан кўмир билан иситиш туфайли юзага келади, бу даврда ифлосланиш даражаси энг юқори бўлади.

Ёз ойларида асосий ҳиссани шамол билан ташилувчи чанғ заррачалари ҳаво ифлосланишига қўшади, улар Тошкентга яқин ҳудудлардан келади. Бу чанғ бўронлари далалар ва қўриқланмаган ерлардан келиб чиқиб, вазиятни янада ёмонлаштиради. Бироқ, ёзда PM2.5 концентрацияси қишга нисбатан пастроқ бўлади.

Тошкентдаги антропоген ҳаво ифлосланиши манбалари орасида энг катта ҳиссани иситиш ва транспорт қўшади. Уй-жойлар ва тижорат биноларини иситиш йил давомидаги PM2.5 чиқиндиларининг деярли учдан бир қисмини ташкил қилади, айниқса қишда. Транспорт ифлосланишнинг иккинчи йирик манбаи бўлиб, шаҳардаги барча чиқиндиларнинг 25% и учун жавобгардир. Учинчи ўринда саноат турибди, у PM2.5 чиқиндиларининг тахминан 22% ни ташкил этади. Қурилиш чанғи ва йўллардан кўтариладиган чанғ тахминан PM2.5 чиқиндиларининг 18% ни ташкил этади.

Энг ёмони, Тошкент аҳолисининг 83% энг юқори ҳаво ифлосланиши даражаси бўлган 1 км² майдонли ҳудудларда яшайди, улар саломатликка энг жиддий таъсир кўрсатади. PM2.5 ҳаво ифлосланишига боғлиқ муддатидан олдин ўлим ҳолатларининг энг кўпи инсультдан келиб чиқади, ундан кейин юрак ишемик касаллиги ва пастки нафас йўллари инфекциялари кузатилади.

Ҳаво ифлосланишининг аҳолининг соғлиғи ва ҳаёт сифатига таъсири ҳали ҳам жиддий муаммо бўлиб қолмоқда. PM2.5 юқори концентрацияси нафас олиш ва юрак-қон томир касалликлари сонининг ўсишига, натижада ўлим ҳолатларининг кўпайишига олиб келади. Мутахассислар ҳаво ифлосланишини камайтириш бўйича чоралар кўришни, айниқса қиш ойларида, вазият энг жиддий бўлган вақтда, қатъий тавсия қиладилар.

Ифлосланишни камайтириш учун экологик тоза иситиш тизимларига ўтиш ва транспорт инфратузилмасини яхшилаш ҳукумат ва шаҳар маъмурияти учун муҳим вазифалардан бири бўлиб қолмоқда. Фақат шундагина ҳаво ифлосланиши даражасини пасайтириш ва Тошкент аҳолисининг соғлиғи ва фаровонлигини яхшилаш мумкин бўлади.

Мақолада сунъий интеллект томонидан амалга оширилган таржима сабабли хатолар бўлиши мумкин. Тафсилотларни аниқлаш учун мақоланинг русча версиясига мурожаат қилинг. Агар хатоликларни сезсангиз, материални тузатиш учун Uzvaibik_bot телеграм-ботига ёзишингиз мумкин.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *