Пешеход в Узбекистане – никто, а водитель – всё

В Узбекистане сложилась тревожная ситуация: пешеходы всё чаще становятся «никем» на дорогах, в то время как водители – «всем». Каждый раз, когда в стране происходит дорожно-транспортное происшествие, правоохранительные органы в своих информационных сообщениях и видео как бы намекают нам – виноваты пешеходы, ведь именно они «выскочили на дорогу» или «переходили не в том месте». Однако власти забывают упомянуть о ключевом факторе: проблемной и непродуманной инфраструктуре, которая не позволяет пешеходам безопасно пересекать дороги. Где обещанные пешеходные переходы со светофорами? Где нормальное освещение на уже созданных пешеходках? Почему автомобили не пропускают людей, переходящих дороги по пешеходным переходам? И список этих вопросов можно продолжать ещё очень долго…

Ошибка на ошибке

К сожалению, большинство дорог в Узбекистане спроектированы таким образом, что люди вынуждены искать пути перехода через многополосные трассы, ведь здесь нет пешеходных переходов. Это создаёт опасные ситуации и увеличивает риск аварий.

Положение усугубляется застройщиками, которые, стремясь к быстрой прибыли, совершенно не думают о пешеходах. В Ташкенте и других крупных городах страны идёт масштабное строительство. Однако строительные компании часто огораживают тротуары, вынуждая пешеходов ходить по проезжей части. Это не только неудобно, но и крайне опасно. И, что самое печальное, на это всем плевать.

Хуже всего то, что города в Узбекистане развиваются по принципу, где приоритет отдается автомобилистам, а не пешеходам. Именно поэтому повсеместно появляются многополосные трассы и развязки, что ещё больше усложняет жизнь пешеходам. Такая инфраструктура создаёт ситуацию, где машины имеют все удобства для передвижения, в то время как пешеходы остаются на обочине, буквально и фигурально.

Пренебрежение к нуждам пешеходов приводит к увеличению числа дорожно-транспортных происшествий с их участием. Кроме того, развитие инфраструктуры, ориентированной на автомобили, увеличивает количество машин на дорогах, что в свою очередь приводит к росту выбросов вредных веществ и ухудшению качества воздуха.

Не стоит забывать и о социальном неравенстве, которое создаёт преимущество для автомобилистов. Многие люди в Узбекистане не могут позволить себе автомобиль и зависят от общественного транспорта и пеших прогулок. Игнорирование их нужд усугубляет социальную несправедливость.

Другой немаловажный факт – городская среда, ориентированная на автомобили, становится менее пригодной для жизни. Шум, загрязнение и отсутствие безопасных зон для пешеходов делают города менее комфортными для их жителей.

Неудачные примеры

Судя по всему, мы ускоренными темпами идем в светлое будущее, которое уже построили в Детройте. Этот американский город, когда-то известный как сердце американской автомобильной промышленности, сегодня является символом урбанистического упадка. Некогда процветающий город стал жертвой своей же инфраструктуры, ориентированной на автомобили, что привело к экономическому и социальному кризису.

После Второй мировой войны Детройт переживал экономический бум. Автомобильная промышленность процветала, и городская инфраструктура развивалась с учётом растущего числа автомобилей. Были построены многополосные шоссе, развязки и парковки, что сделало Детройт одним из самых удобных городов для автомобилистов. Однако уже тогда начали проявляться первые признаки кризиса.

Развитие автомобильной инфраструктуры привело к упадку общественного транспорта и уничтожению городских районов. Шоссе разрезали город на части, делая передвижение пешком практически невозможным. Городская среда стала менее комфортной для проживания, что привело к оттоку населения в пригороды. Ничего не напоминает?

К началу XXI века Детройт превратился в город-призрак. Население сократилось с 1,8 миллиона до менее чем 700 000 человек. Заброшенные дома, пустующие небоскрёбы и разрушенные заводы стали обычным явлением. Многополосные шоссе, некогда символы прогресса, стали безлюдными дорогами, ведущими в никуда.

В последние годы Детройт предпринимает усилия по возрождению города. Одним из ключевых направлений стало восстановление городской инфраструктуры с упором на пешеходов и велосипедистов. Реализуются проекты по созданию зелёных зон, ремонту общественного транспорта и строительству пешеходных дорожек. Однако процесс восстановления идет медленно и требует значительных усилий и инвестиций.

История Детройта – это урок для других городов, показывающий, что чрезмерное развитие автомобильной инфраструктуры может привести к разрушению городской среды и экономическому упадку. Сегодня многие города по всему миру делают выводы из этой истории и стремятся к созданию сбалансированной городской инфраструктуры, где интересы пешеходов и велосипедистов учитываются наравне с интересами автомобилистов. К сожалению, ташкентские власти почему-то не учатся на чужих ошибках.

Что делать?

Для того чтобы изменить ситуацию, необходимо пересмотреть подход к городскому планированию и инфраструктуре. И это всем известные и банальные вещи, которые, почему-то у нас в стране никто не хочет делать.

Необходимо срочно разработать концепцию безопасной пешеходной инфраструктуры для всей страны с конкретной адаптацией к каждому крупному городу. Ключевым её элементом должно стать наличие пешеходных дорожек и качественных тротуаров.

Тротуары должны быть достаточно широкими для комфортного движения людей и иметь ровное и устойчивое покрытие. Также немаловажным фактором является освещение, которое повышает безопасность в ночное время, предотвращая аварии и преступления. Зелёные зоны вдоль тротуаров не только улучшают эстетику города, но и создают более приятные условия для пешеходов.

Регулируемые переходы со светофорами и кнопками для вызова зелёного сигнала должны быть установлены на всех крупных трассах. При этом на широких дорогах важно устанавливать островки безопасности, где пешеходы могут остановиться перед продолжением перехода.

В целом для улучшения безопасности людей нужно активно использовать элементы успокоения трафика, такие как пешеходные островки, искусственные неровности и «лежачие полицейские». Эти меры заставят наших «Шумахеров» снижать скорость перед пешеходными переходами и в жилых зонах. Сужение проезжей части на переходах также поможет снизить скорость движения автомобилей.

Первым шагом в этой работе должна быть оценка текущей ситуации. Необходимо провести анализ существующей пешеходной инфраструктуры при помощи больших данных и выявить проблемные зоны. Определить основные проблемы также может помочь сбор данных о дорожно-транспортных происшествиях с участием пешеходов.

На основе полученной информации можно будет разработать комплексный план по улучшению пешеходной инфраструктуры. При этом крайне важно будет провести общественные обсуждения и опросы для получения обратной связи от жителей, учитывать их предложения и замечания при разработке и реализации плана. Осуществление проекта можно начать с наиболее критических зон, где пешеходы подвергаются наибольшей опасности, используя полученный опыт в дальнейшем масштабировании проекта.

В целом, стоит признать, что изменение отношения к пешеходам и приоритетам в развитии инфраструктуры – это долгий и сложный процесс. Однако без этих изменений пешеходы в Узбекистане так и останутся «никем», в то время как водители будут «всем».

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Pedestrians in Uzbekistan: Invisible While Drivers Reign Supreme

In Uzbekistan, a troubling situation has developed: pedestrians are increasingly becoming «invisible» on the roads, while drivers hold all the power. Every time a traffic accident occurs in the country, law enforcement agencies in their information releases and videos seem to imply that pedestrians are at fault—they «jumped onto the road» or «crossed in the wrong place.» However, the authorities fail to mention a key factor: the problematic and poorly planned infrastructure that does not allow pedestrians to cross roads safely. Where are the promised pedestrian crossings with traffic lights? Where is the proper lighting at existing crosswalks? Why do cars not yield to pedestrians crossing the roads at pedestrian crossings? And this list of questions can go on for a very long time…

Error Upon Error

Unfortunately, most roads in Uzbekistan are designed in such a way that people are forced to find ways to cross multi-lane highways because there are no pedestrian crossings. This creates dangerous situations and increases the risk of accidents.

The situation is exacerbated by developers who, in their rush for quick profits, completely disregard pedestrians. In Tashkent and other major cities in the country, there is large-scale construction. However, construction companies often block off sidewalks, forcing pedestrians to walk on the road. This is not only inconvenient but also extremely dangerous. And, most sadly, no one seems to care.

The worst part is that cities in Uzbekistan are developing on the principle of prioritizing motorists over pedestrians. This is why multi-lane highways and interchanges are being built everywhere, which makes life even more difficult for pedestrians. Such infrastructure creates a situation where cars have all the conveniences for movement, while pedestrians are left on the sidelines, both literally and figuratively.

Neglecting the needs of pedestrians leads to an increase in traffic accidents involving them. Without safe pedestrian crossings and sidewalks, the risk of accidents is significantly heightened. Moreover, the development of car-oriented infrastructure increases the number of cars on the roads, which in turn leads to higher emissions of harmful substances and deteriorating air quality.

We must not forget about the social inequality created by prioritizing motorists. Many people in Uzbekistan cannot afford a car and rely on public transportation and walking. Ignoring their needs exacerbates social injustice.

Another important fact is that a city environment oriented towards cars becomes less livable. Noise, pollution, and the lack of safe zones for pedestrians make cities less comfortable for their residents.

Unsuccessful Examples

Apparently, we are rapidly heading towards a bright future already built in Detroit. This American city, once known as the heart of the American automobile industry, today symbolizes urban decay. Once a thriving city, it fell victim to its own car-oriented infrastructure, leading to economic and social crisis.

After World War II, Detroit experienced an economic boom. The automobile industry flourished, and urban infrastructure developed with the growing number of cars in mind. Multi-lane highways, interchanges, and parking lots were built, making Detroit one of the most convenient cities for motorists. However, the first signs of crisis began to appear even then.

The development of car infrastructure led to the decline of public transportation and the destruction of urban neighborhoods. Highways cut through the city, making pedestrian movement almost impossible. The urban environment became less comfortable for living, leading to an exodus of the population to the suburbs. Does this sound familiar?

By the early 21st century, Detroit had turned into a ghost town. The population had shrunk from 1.8 million to less than 700,000 people. Abandoned houses, empty skyscrapers, and ruined factories became commonplace. The multi-lane highways, once symbols of progress, became deserted roads leading nowhere.

In recent years, Detroit has been making efforts to revive the city. One of the key directions has been the restoration of urban infrastructure with a focus on pedestrians and cyclists. Projects are being implemented to create green zones, repair public transport, and build pedestrian paths. However, the recovery process is slow and requires significant efforts and investments.

Detroit’s story is a lesson for other cities, showing that excessive development of car infrastructure can lead to the destruction of urban environments and economic decline. Today, many cities around the world are learning from this story and striving to create balanced urban infrastructure where the interests of pedestrians and cyclists are considered on par with those of motorists. Unfortunately, Tashkent authorities seem not to learn from others’ mistakes.

What to Do?

To change the situation, it is necessary to rethink the approach to urban planning and infrastructure. And these are well-known and common-sense measures that, for some reason, no one in our country wants to implement.

A concept of safe pedestrian infrastructure for the whole country with specific adaptation for each major city must be urgently developed. A key element of this concept should be the presence of pedestrian paths and quality sidewalks.

Sidewalks should be wide enough for comfortable pedestrian movement and have a smooth and stable surface. Lighting, which enhances safety at night, preventing accidents and crimes, is also an essential factor. Green zones along the sidewalks not only improve the city’s aesthetics but also create more pleasant conditions for pedestrians.

Regulated crossings with traffic lights and buttons to call the green signal should be installed on all major highways. On wide roads, it is important to install safety islands where pedestrians can stop before continuing their crossing.

Overall, to improve people’s safety, traffic calming measures such as pedestrian islands, speed bumps, and «sleeping policemen» should be actively used. These measures will force our «Schumachers» to slow down before pedestrian crossings and in residential areas. Narrowing the road at crossings will also help reduce the speed of vehicles.

The first step in this work should be to assess the current situation. It is necessary to analyze the existing pedestrian infrastructure using big data and identify problem areas. Collecting data on traffic accidents involving pedestrians can also help identify the main issues.

Based on the obtained information, a comprehensive plan to improve pedestrian infrastructure can be developed. It is crucial to hold public discussions and surveys to get feedback from residents, taking their suggestions and comments into account during the plan’s development and implementation. The project implementation can start with the most critical areas where pedestrians are at the highest risk, using the gained experience for further scaling the project.

In general, it is worth acknowledging that changing the attitude towards pedestrians and priorities in infrastructure development is a long and complex process. However, without these changes, pedestrians in Uzbekistan will remain «nobody,» while drivers will be «everything.»

The text has been translated by AI. For more accurate information, please refer to the Russian version of the article.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Ўзбекистонда пиёда – ҳеч ким, ҳайдовчи эса – ҳамма

Ўзбекистонда ташвишли вазият юзага келди: пиёдалар йўлларда тобора «ҳеч ким» бўлиб бормоқда, ҳайдовчилар эса «ҳамма». Мамлакатда ҳар сафар йўл-транспорт ҳодисаси юз берганда, ҳуқуқ-тартибот органлари ўз ахборот хабарлари ва видеоларида гўёки бизга ишора қилаётгандек – айб пиёдаларда, ахир айнан улар «йўлга чиқиб кетган» ёки «ноқулай жойдан ўтган». Аммо ҳокимиятлар асосий омилни тилга олишни унутади: пиёдаларнинг йўлларни хавфсиз кесиб ўтишларига имкон бермайдиган муаммоли ва чала инфратузилма. Ваъда қилинган светофорли пиёда ўтиш жойлари қаерда? Мавжуд пиёда ўтиш жойларида нормал ёритиш қаерда? Нега автомобильлар йўлни пиёда ўтиб кетаётган одамларга йўл бермайди? Ва бу саволларнинг рўйхатини яна узоқ давом эттириш мумкин…

Хатолар устига хатолар

Афсуски, Ўзбекистондаги кўплаб йўллар шундай тарзда лойиҳалаштирилганки, одамлар кўп қаватли трассалар орқали ўтиш йўлларини излашга мажбур, чунки бу ерда пиёда ўтиш жойлари йўқ. Бу хавфли вазиятларни яратади ва авариялар хавфини оширади.

Вазият фойда олишга шошилаётган қурилиш компаниялари томонидан янада оғирлашмоқда. Тошкент ва мамлакатнинг бошқа йирик шаҳарларида кенг кўламли қурилиш ишлари олиб борилмоқда. Аммо қурилиш компаниялари кўпинча тротуарларни тўсиб қўяди, пиёдаларни йўлга тушишга мажбур қилади. Бу нафақат ноқулай, балки жуда хавфли. Ва энг аламлиси, буни ҳеч ким эътиборга олмайди.

Энг ёмони, Ўзбекистонда шаҳарлар автомобил ҳайдовчиларига, эмас пиёдаларга афзаллик бериладиган тамойилга асосан ривожланмоқда. Шунинг учун кўп қаватли трассалар ва чорраҳалар кўпаймоқда, бу пиёдаларнинг ҳаётини янада мураккаблаштиради. Бундай инфратузилма машиналарга ҳаракатланиш учун барча қулайликларни яратади, пиёдалар эса четда қолади.

Пиёдалар эҳтиёжларини инкор этиш йўл-транспорт ҳодисалари сонининг кўпайишига олиб келади. Пиёда ўтиш жойлари ва тротуарларсиз авариялар хавфи кескин ортади. Бундан ташқари, автомобилларга мўлжалланган инфратузилмани ривожлантириш йўлларда автомобиллар сонини оширади, бу эса ўз навбатида зарарли моддалар чиқиндиларининг кўпайиши ва ҳаво сифатининг ёмонлашувига олиб келади.

Автомобил ҳайдовчилари учун яратилган устунлик ижтимоий адолатсизликни ҳам кучайтиради. Ўзбекистондаги кўп одамлар автомобиль сотиб олишга қодир эмас ва жамоат транспорти ҳамда пиёда юришга боғлиқдир. Уларнинг эҳтиёжларини инкор этиш ижтимоий адолатсизликни кучайтиради.

Яна бир муҳим жиҳат – автомобилларга йўналтирилган шаҳар муҳити яшаш учун камроқ яроқли бўлиб қолади. Шовқин, ифлосланиш ва пиёдалар учун хавфсиз зоналарнинг йўқлиги шаҳарларни яшаш учун камроқ қулай қилади.

Муваффақиятсиз мисоллар

Биз шиддат билан Детройтда қурилган «ёрқин келажак»ка кетмоқдамиз. Бир пайтлар Америка автомобиль саноатининг юраги сифатида танилган бу Америкалик шаҳар бугун урбанистик таназзулнинг рамзига айланган. Бир пайтлар гуллаб-яшнаган шаҳар ўзининг автомобилларга мўлжалланган инфратузилмаси қурбони бўлди, бу иқтисодий ва ижтимоий инқирозга олиб келди.

Иккинчи жаҳон урушидан кейин Детройт иқтисодий бумни бошидан кечирган. Автомобиль саноати гуллаб-яшнаган ва шаҳар инфратузилмаси автомобиллар сонининг ўсиши ҳисобга олинган ҳолда ривожланган. Кўп қаватли шоссе йўллари, чорраҳалар ва автотураргоҳлар қурилди, бу Детройтни автомобил ҳайдовчилари учун энг қулай шаҳарлардан бирига айлантирди. Аммо, бу вақтда ҳам таназзулнинг биринчи белгилари намоён бўла бошлади.

Автомобиль инфратузилмасини ривожлантириш жамоат транспортининг таназзулига ва шаҳар туманларининг йўқ бўлишига олиб келди. Шоссе йўллари шаҳарни парчалаб, пиёда ҳаракатланишни деярли мумкин бўлмаган ҳолатга келтирди. Шаҳар муҳити яшаш учун камроқ қулай бўлиб, аҳоли оҳиста ҳудудларга кўчиб ўта бошлади. Бу сизга ҳеч нарсани эслатмайдими?

XXI асрнинг бошига келиб, Детройт арвоҳ-шаҳарга айланди. Аҳоли сони 1,8 миллиондан 700 000 кишидан кам бўлди. Ташландиқ уйлар, бўш турган осмонўпар бинолар ва вайрон бўлган заводлар одатий ҳолга айланди. Бир пайтлар тараққиётнинг рамзи бўлган кўп қаватли шоссе йўллари ҳеч қаёққа кетмайдиган бўш йўлларга айланди.

Сўнгги йилларда Детройт шаҳарни қайта тиклаш учун саъй-ҳаракатлар қилади. Асосий йўналишлардан бири пиёдалар ва велосипедчиларга мўлжалланган шаҳар инфратузилмасини тиклаш бўлди. Ёшил зоналарни яратиш, жамоат транспортини таъмирлаш ва пиёда йўлакларини қуриш бўйича лойиҳалар амалга оширилмоқда. Аммо тикланиш жараёни секинлик билан кетмоқда ва катта саъй-ҳаракатлар ҳамда инвестицияларни талаб қилади.

Детройтнинг тарихи бошқа шаҳарлар учун дарс бўлиб, автомобил инфратузилмасини ҳаддан ташқари ривожлантириш шаҳар муҳитининг вайрон бўлишига ва иқтисодий таназзулга олиб келиши мумкинлигини кўрсатади. Бугунги кунда дунё бўйлаб кўплаб шаҳарлар бу ҳикоядан хулоса чиқариб, пиёдалар ва велосипедчилар манфаатлари автомобилистлар манфаатлари билан тенг ҳолда ҳисобга олинган мувозанатли шаҳар инфратузилмасини яратишга интилишмоқда. Афсуски, Тошкент ҳокимияти бошқаларнинг хатоларидан сабоқ олмайди.

Нима қилиш керак?

Вазиятни ўзгартириш учун шаҳарсозлик ва инфратузилмага бўлган ёндашувни қайта кўриб чиқиш зарур. Ва бу ҳаммага маълум ва банал нарсалар, нима учундир бизнинг мамлакатимизда ҳеч ким амалга оширишни хоҳламайди.

Бутун мамлакат учун хавфсиз пиёда инфратузилмаси концепциясини ишлаб чиқиш ва ҳар бир йирик шаҳарга мослаштириш зарур. Унинг асосий элементи сифатида пиёда йўлаклари ва сифатли тротуарларнинг мавжудлиги бўлиши керак.

Тротуарлар одамларнинг қулай ҳаракатланиши учун етарлича кенг бўлиши ва тегиз ҳамда барқарор қопламга эга бўлиши керак. Шунингдек, ёритиш хавфсизликни оширадиган муҳим омил бўлиб, тунги вақтда авария ва жиноятларнинг олдини олади. Тротуарлар бўйлаб ёшил зоналар нафақат шаҳар эстетикасини яхшилайди, балки пиёдалар учун янада ёқимли шароитлар яратади.

Светофорлар ва яшил сигнални чақириш тугмалари билан тартибга солинган ўтиш жойлари барча йирик трассаларда ўрнатилиши керак. Кенг йўлларда пиёдалар ўтишни давом эттиришдан олдин тўхтайдиган хавфсизлик ороллари ўрнатилиши муҳимдир.

Умуман олганда, одамларнинг хавфсизлигини яхшилаш учун пиёдалар ороллари, сунъий тепаликлар ва «ётган полициячилар» каби трафикни тинчлантириш элементларини фаол қўллаш керак. Бу чоралар «Шумахерлар»ни пиёда ўтиш жойлари ва турар-жой ҳудудларида тезликни пасайтиришга мажбур қилади. Йўлнинг ўтиш жойларида тортиши ҳам автомобильларнинг тезлигини пасайтиришга ёрдам беради.

Бу ишдаги биринчи қадам мавжуд ҳолатни баҳолаш бўлиши керак. Катта маълумотлар ёрдамида мавжуд пиёда инфратузилмасини таҳлил қилиш ва муаммоли зоналарни аниқлаш зарур. Йўл-транспорт ҳодисалари тўғрисидаги маълумотларни йиғиш ҳам асосий муаммоларни аниқлашга ёрдам беради.

Олинган маълумотларга асосланиб, пиёда инфратузилмасини яхшилаш бўйича комплекс режа ишлаб чиқилиши мумкин. Бу ерда жамоатчилик муҳокамалари ва сўровномаларни ўтказиш жуда муҳим бўлиб, фуқаролардан фикр-мулоҳазалар олиш, уларнинг таклифлари ва тавсияларини режани ишлаб чиқиш ва амалга оширишда ҳисобга олиш керак. Лойиҳани амалга оширишни пиёдалар энг кўп хавфга дучор бўладиган энг муҳим ҳудудлардан бошлаш мумкин, олинган тажрибадан кейинги лойиҳани кенгайтиришда фойдаланиш мумкин.

Умуман олганда, пиёдаларга муносабат ва инфратузилмани ривожлантиришдаги устуворликларни ўзгартириш узоқ ва мураккаб жараён эканлигини тан олиш керак. Аммо, ушбу ўзгаришларсиз, Ўзбекистондаги пиёдалар «ҳеч ким» бўлиб қолаверади, ҳайдовчилар эса «ҳамма» бўлади.

Матн ИИ томонидан таржима қилинган. Аниқроқ маълумот учун мақоланинг рус тилидаги вариантини фойдаланинг

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *