Дорога в один конец: как в Ташкенте понятия и понты заменили правила дорожного движения

Каждый день на дорогах Ташкента — это испытание на выносливость. И дело не только в постоянных пробках и нескончаемом потоке машин. Самая большая проблема — это полное пренебрежение правилами дорожного движения со стороны как водителей, так и пешеходов. Никто больше не хочет соблюдать правила. И как итог — кругом царит хаос.

Сложилось ощущение, что на наших дорогах больше нет никаких законов. Только понятия. Круговорот нарушений напоминает замкнутый круг: сегодня пешеход игнорирует светофор и идёт на красный свет, а завтра садится за руль и ведёт машину точно так же, пренебрегая правилами. Почему? Потому что это удобнее. Правила? Пфф… Кто их вообще соблюдает? Никто. И всем плевать.

Безнаказанность как стиль жизни

Проблема в том, что для многих правила дорожного движения — это что-то абстрактное, для «лохов», как принято говорить. Все думают, что у них девять жизней: пешеходы перебегают дорогу, рискуя жизнью, водители устраивают «гонки на выживание», как будто они герои кино. И вот возникает вопрос: как долго мы будем мириться с этим беспределом?

Кажется, что на дорогах нашей страны остался один закон — быть хитрее и быстрее всех, и пусть другие мучаются. Неважно, сколько машин вокруг, неважно, сколько людей могут пострадать. Главное, чтобы тебе самому было хорошо. И это не только в отношении обычных водителей — сотрудники УБДД тоже не всегда видны на самых сложных участках. А если тебя остановили, то почти наверняка для проверки тонировки автомобиля, и это катастрофа.

Дороги, которых нет

Отдельная боль — это состояние наших дорог. Ямы, отсутствие разметки, знаков, неработающие камеры… Езда по Ташкенту напоминает квест, где твоя главная задача — остаться целым и невредимым. А ведь это в центре города, что уже говорить о других районах?

И если вы думаете, что такой беспорядок только на дорогах, то ошибаетесь. Это тотальный пофигизм во всём. Невнимание к окружающим, желание быть «хитрее», пролезть без очереди — будь то больница, пробка или магазин — и при этом считать себя «героем», обманувшим тех, кто стоит в очереди. К сожалению, этому нет конца, так как у властей отсутствует внятный проект по изменению сознания людей. Поэтому всё остаётся на примитивном уровне, когда прав не тот, кто соблюдает закон, а тот, кто знает, как его обойти.

Как это можно исправить?

Честно говоря, уже и не верится, что можно что-то изменить. Каждая поездка по городу заставляет напрягаться — ты никогда не знаешь, что сделает следующий водитель или пешеход. И вот здесь начинаешь задумываться: что же делать?

Судя по всему, единственный вариант — это ужесточить наказания за нарушения. Штрафы должны стать такими, чтобы было просто невыгодно нарушать! Нарушил? Плати. И не маленькую сумму, а серьёзные деньги. Штрафы нужно увеличить в 10-20 раз. Тогда, возможно, люди начнут задумываться о последствиях. И пусть эти средства направляют на ремонт дорог и инфраструктуру — нам будет много на что потратить эти деньги.

Почему нам должно быть не всё равно?

Каждый день, выезжая на дорогу, мы сталкиваемся с последствиями этого хаоса. Мы видим, как люди рискуют жизнью ради минуты экономии времени. Мы видим аварии, которых можно было бы избежать. Мы чувствуем, как в нас накапливается раздражение от постоянного беспорядка на дорогах. И если ничего не менять, это не закончится. Мы привыкнем к хаосу, к беспределу, к опасности.

Но разве это то, чего мы хотим? Разве мы не заслуживаем нормальных условий для вождения? Разве наши дети не заслуживают безопасных дорог? Если это не заставляет нас задуматься, то что тогда?

Пора что-то менять…

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

The One-Way Road: How Street Smarts and Ego Have Replaced Traffic Rules in Tashkent

Every day on the roads of Tashkent feels like an endurance test. It’s not just the constant traffic jams and endless streams of cars that weigh on drivers; the biggest issue is the total disregard for traffic rules by both drivers and pedestrians. No one wants to follow the rules anymore, and as a result, chaos reigns everywhere.

It seems like the roads no longer operate by laws—just by unspoken understandings. The cycle of violations feels like a vicious circle: today, a pedestrian ignores the traffic light and crosses on red; tomorrow, the same person gets behind the wheel and drives with the same disregard for the rules. Why? Because it’s more convenient. Rules? Pfft… Who even follows them? Nobody. And no one cares.

A Lifestyle of Impunity

The problem is that for many, traffic laws are an abstract concept meant for «losers,» as some might say. People think they have nine lives: pedestrians dash across roads, risking their lives, while drivers stage «survival races» as if they’re starring in an action movie. And here’s the question: how long are we going to tolerate this madness?

It feels like the only rule left on our roads is to outsmart and outrun everyone, regardless of how many cars are around or how many people could get hurt. As long as you’re comfortable, that’s all that matters. And this applies not only to regular drivers—traffic officers are often missing from the most challenging intersections. And if they do stop you, it’s almost always to check your car’s window tint. It’s ridiculous.

Roads That Don’t Exist

Another major issue is the state of our roads. Potholes, lack of lane markings, missing signs, non-functioning cameras… Driving in Tashkent feels like navigating an obstacle course where your primary goal is just to make it through in one piece. And this is in the city center—imagine what the roads are like in other areas.

If you think this kind of disorder is only found on the roads, you’re wrong. It’s a widespread indifference. Lack of consideration for others, the desire to cut in line—whether at the hospital, in a traffic jam, or in a store—while considering yourself a «hero» for outsmarting those patiently waiting. Unfortunately, this won’t end because there’s no coherent plan from the authorities to change people’s mindsets. So, everything stays at a primitive level where the winner isn’t the one who follows the law but the one who knows how to get around it.

How Can We Fix This?

Honestly, it’s hard to believe that things can be changed anymore. Every trip through the city is stressful—you never know what the next driver or pedestrian will do. And that’s when you start wondering: what can be done?

It seems the only solution is to toughen the penalties for violations. Fines need to be so high that breaking the rules just isn’t worth it! Break a rule? Pay up. And not just a small amount, but a serious fine. Fines need to increase by 10-20 times. Maybe then people will start thinking about the consequences. And all those fines could be used to repair roads and improve infrastructure—we’d have plenty of money for it.

Why Should We Care?

Every day, as we drive on these roads, we deal with the consequences of this chaos. We see people risking their lives for the sake of saving a minute. We see accidents that could have been avoided. We feel the frustration building from the constant disorder on the roads. And if nothing changes, it will never end. We’ll get used to the chaos, the lawlessness, and the danger.

But is that really what we want? Don’t we deserve normal driving conditions? Don’t our children deserve safe roads? If that doesn’t make us want to act, then what will?

It’s time to make a change…

The article may contain inaccuracies as it is translated by AI. For more details, please refer to the Russian version of the article. If you notice any inaccuracies, you can send corrections via the Telegram bot: Uzvaibik_bot.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Бир йўлли йўл: Тошкентда қоида ўрнига тушунчалар ва понтлар ҳукмрон бўлган йўл ҳаракати

Ҳар куни Тошкент кўчаларида ҳаракатланиш ҳақиқий сабр-тоқат синовига айланмоқда. Муаммо фақат битмас-туганмас тирбандлик ва автомобиллар оқимида эмас. Энг катта муаммо — бу ҳайдовчилар ва пиёдалар томонидан йўл ҳаракати қоидаларига тўлиқ эътиборсизликдир. Эндиликда ҳеч ким қоидаларга риоя қилишни хоҳламайди. Натижада ҳамма жойда хаос ҳукмрон.

Ҳозирги ҳолат шундайки, йўлларда ҳеч қандай қонун қолмагандек. Фақат тушунчалар бор. Қонунбузарликлар айланмаси якунсиз бўлиб қолган: бугун пиёда қизил чироқда йўлни кесиб ўтади, эртага у рульга ўтириб, худди шундай қоидаларни четлаб машина ҳайдайди. Нега? Чунки шундай қулай. Қоидалар? Пфф… Ҳеч ким уларга амал қилмайди. Ҳаммага барибир.

Жазосизлик ҳаёт тарзи сифатида

Муаммо шундаки, кўпчилик учун йўл ҳаракати қоидалари нимадир абстракт тушунчага айланган, гўёки «лошоклар» учун ишлаб чиқилгандек. Ҳаммада гўё тўққизта ҳаёт бордек туюлади: пиёдалар йўлни хавфли тарзда кесиб ўтишади, ҳайдовчилар эса ўзини кино қаҳрамонлари каби тутишади. Савол туғилади: биз бу тартибсизликка қачонгача тоқат қиламиз?

Гўёки йўлларимизда ягона қонун қолгандек — ҳаммадан ақлли ва тез бўлиш, қолганларнинг азоб чекиши муҳим эмас. Машиналар неча ёки қанча одамга зарар келтиради, ҳеч кимга аҳамиятли эмас. Асосийси, ўзингга қулай бўлиши. Бу фақат оддий ҳайдовчиларга тегишли эмас — УБДД ходимлари ҳам кўпинча энг мураккаб ўтказиш нуқталарида кўринмайди. Агар сизни тўхтатишса, бу қарийб ҳамиша ойнадаги тонгликни текшириш учун бўлади ва бу ҳақиқий кулгили ҳолат.

Йўллардан асар ҳам йўқ

Албатта, йўллар ҳолати алоҳида оғриқли мавзу. Ўралар, йўл чизиқлари йўқлиги, белгиларнинг камлиги, ишламайдиган камералар… Тошкентда машина ҳайдаш хаётингизни сақлаш учун қўрқинчли синовга айланмоқда. Ва бу шаҳар марказида — бошқа ҳудудлар ҳақида нима десак бўлади?

Агар сизга фақат йўлларда бу тартибсизлик ҳукмрон деб ўйласангиз, адашасиз. Бу ҳамма жойда — одамларнинг атрофдагиларга эътиборсизлиги, «ақллироқ» бўлиш истаги, навбатсиз ўтиб кетиш — бу йўлдами ёки шифохона, дўкон бўлсин — ўзини «қаҳрамон» ҳис қилиш. Ва, афсуски, бунинг охири йўқ, чунки ҳокимиятда одамларнинг онгини ўзгартиришга оид аниқ режа йўқ. Шунинг учун ҳаммаси шу даражада қолиб кетмоқда: қонунга риоя қилган эмас, балки уни айланиб ўтган ҳақ.

Бу вазиятни қандай тузатиш мумкин?

Ростини айтсам, бирор нарсани ўзгартириш мумкинлигига ишонч қолмади. Ҳар сафар шаҳарда машина ҳайдаш ўзи бир стрессга айланади — навбатдаги ҳайдовчи ёки пиёда нима қилиши мумкинлигини ҳеч қачон билмайсан. Шу ерда савол туғилади: нима қилиш керак?

Кўринишидан, ягона ечим — бу қонунбузарликлар учун жазони кучайтиришдир. Жарималар шунчалик катта бўлиши керакки, қонунбузарлик қилиш манфаатли бўлмасин! Қоидани буздингми? Тўла. Нафақат кичик сумма, балки жиддий пул тўла. Жарималарни 10-20 бараварга ошириш керак. Шунда, эҳтимол, одамлар оқибатлар ҳақида ўйлай бошлашади. Ва бу маблағларни йўллар ва инфратузилмани таъмирлашга йўналтириш керак — бизда бу пулларни сарфлашга жуда кўп имкониятлар бўлади.

Биз нима учун бепарво бўлмаслигимиз керак?

Ҳар куни йўлга чиққанимизда, биз бу тартибсизлик оқибатлари билан тўқнашамиз. Биз одамларнинг бир дақиқани тежаш учун ҳаётини хавф остига қўяётганини кўрамиз. Биз олдини олиш мумкин бўлган аварияларни кўрамиз. Биз йўллардаги доимий бетартибликдан чарчаганимизни ҳис қиламиз. Ва агар ҳеч нарсани ўзгартирмасак, бу бефарқлик ҳеч қачон тугамайди. Биз хаосга, қонунсизликка ва хавфга кўникиб қоламиз.

Аммо бу биз хоҳлаган нарсами? Биз оддий ҳаракат қилиш шароитларига лойиқ эмасмизми? Болаларимиз хавфсиз йўлларга лойиқ эмасми? Агар бу бизга таъсир қилмаса, унда нима таъсир қилади?

Вақт келди — ўзгаришлар киритиш керак…

Мақолада сунъий интеллект томонидан амалга оширилган таржима сабабли хатолар бўлиши мумкин. Тафсилотларни аниқлаш учун мақоланинг русча версиясига мурожаат қилинг. Агар хатоликларни сезсангиз, материални тузатиш учун Uzvaibik_bot телеграм-ботига ёзишингиз мумкин.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *