Новый закон о выплате компенсаций при сносах: надежда на защиту или иллюзия справедливости

С большим ожиданием и надеждой узбекистанцы встретили новость о том, что президент Узбекистана подписал закон, вносящий изменения в Жилищный кодекс. Теперь, согласно новым поправкам, собственники, лишенные своего жилья, должны получить полное возмещение его стоимости и всех понесенных убытков. Причем это должно быть сделано еще до сноса жилья. Это новшество должно защитить права граждан, гарантируя, что их дома не будут сноситься без предварительной и равноценной компенсации. Правда есть нюанс – все это и так уже есть в нашем законодательстве, но застройщики не спешат выполнять эти условия.

На первый взгляд, это значимый шаг вперед в защите прав собственников. Закон обещает, что ни один человек не будет выселен из своего дома, не получив за него справедливую компенсацию. Кажется, что наконец-то те, кто сталкивается с произвольными сносами, смогут почувствовать себя защищенными. Но что скрывается за этими обнадеживающими словами?

Увы, реальность может оказаться далеко не такой радужной. Норма, предусматривающая возмещение, уже существует в нашей Конституции, но, к сожалению, ее выполнение оставляет желать лучшего. Случаи, когда людей лишают жилья без надлежащей компенсации, не редкость. Специальный докладчик ООН по праву на достаточное жилище Балакришнан Раджагопал после своего визита в Узбекистан подчеркнул, что на практике законы, защищающие права на жилье, часто остаются лишь на бумаге.

Раджагопал отметил, что в Узбекистане ведутся масштабные проекты по обновлению городов, в ходе которых сносятся целые кварталы. Однако эти действия нередко происходят без должной правовой основы, а пострадавшие граждане остаются один на один со своими проблемами, без возможности эффективно защитить свои права.

«Эти законы часто не соблюдаются на практике из-за отсутствия осведомленности, сбоев в их реализации и отсутствия эффективных средств правовой защиты от несоблюдения, особенно в строительном секторе», – подчеркнул специальный докладчик.

Раджагопал выразил глубокую обеспокоенность состоянием судебной системы, отметив, что большинство судебных дел с участием застройщиков и жителей, как правило, решаются в пользу первых. Он также указал на неэффективность внесудебных механизмов подачи жалоб, которые редко обеспечивают своевременную и адекватную компенсацию пострадавшим.

Особую тревогу вызывает практика компенсации за экспроприированное жилье. Эксперт отметил, что такие компенсации часто недостаточны, выплачиваются с опозданием или вообще не выплачиваются. Сносы и выселения, по его словам, иногда сопровождаются жестокостью, а некоторые домовладельцы вынуждены покидать свои дома из-за опасного строительства или отключения воды и газа. Предлагаемое взамен жилье, как правило, находится в недавно построенных домах на окраинах городов, что также вызывает недовольство среди выселенных жителей.

Эти заявления спецдокладчика ООН не могут не вызывать тревогу. Как быть уверенным, что новый закон действительно изменит ситуацию, если даже основополагающие нормы Конституции не выполняются должным образом?

Для тысяч узбекистанцев, столкнувшихся с угрозой потери своего жилья из-за планируемой реновации, новый закон кажется лучом надежды. Но без реальных изменений в практике его применения, без четкого механизма защиты прав, эта надежда может оказаться пустой. Будет ли этот закон действительно работать на благо граждан, или это еще одна иллюзия, под прикрытием которой продолжается нарушение прав человека?

Сегодня, как никогда, важно следить за тем, чтобы обещания властей не оставались на бумаге. Нам нужен реальный механизм защиты, который бы гарантировал, что каждый узбекистанец может чувствовать себя в безопасности в своем доме. Мы должны требовать от властей не только слов, но и действий, которые подтвердят их намерения. Время покажет, станет ли новый закон реальной защитой или очередной иллюзией справедливости.

One thought on “Новый закон о выплате компенсаций при сносах: надежда на защиту или иллюзия справедливости

  1. У нас дом 9 лет назад попал под запрет продажи или обмена квартир. Мол территорию отдали инвестору, который выкупит квартиры и построит на этом месте новостройки. Время прошло, застройщик потерял право на территорию однако запрет не снят и квартиры по прежнему нельзя ни продать, ни обменять.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

The New Law on Compensation for Demolitions: A Hope for Protection or an Illusion of Justice?

With great anticipation and hope, the people of Uzbekistan received the news that the President of Uzbekistan signed a law amending the Housing Code. According to the new amendments, property owners who lose their homes must receive full compensation for the value of their property and any incurred losses. Moreover, this compensation must be provided before the demolition takes place. This innovation is intended to protect citizens’ rights, ensuring that their homes will not be demolished without prior and equivalent compensation. However, there is a catch—this provision already exists in our legislation, yet developers are often reluctant to comply with these requirements.

At first glance, this seems like a significant step forward in protecting property rights. The law promises that no one will be evicted from their home without receiving fair compensation. It seems that those facing arbitrary demolitions can finally feel protected. But what lies behind these reassuring words?

Unfortunately, the reality may be far less rosy. The provision for compensation already exists in our Constitution, but, regrettably, its enforcement leaves much to be desired. Cases where people are deprived of their homes without proper compensation are not uncommon. The UN Special Rapporteur on the Right to Adequate Housing, Balakrishnan Rajagopal, following his visit to Uzbekistan, emphasized that in practice, laws protecting housing rights often remain merely on paper.

Rajagopal noted that Uzbekistan is undergoing large-scale urban renewal projects, during which entire neighborhoods are being demolished. However, these actions often occur without sufficient legal basis, leaving affected citizens alone with their problems, without the means to effectively protect their rights.

“These laws are often not enforced in practice due to a lack of awareness, implementation failures, and the absence of effective legal remedies for non-compliance, especially in the construction sector,” the Special Rapporteur emphasized.

Rajagopal expressed deep concern about the state of the judicial system, noting that most court cases involving developers and residents tend to be decided in favor of the former. He also pointed out the inefficiency of non-judicial complaint mechanisms, which rarely provide timely and adequate compensation to those affected.

Of particular concern is the practice of compensation for expropriated housing. The expert noted that such compensation is often insufficient, delayed, or not paid at all. Demolitions and evictions, he said, are sometimes carried out with cruelty, and some homeowners are forced to leave their homes due to dangerous construction or the disconnection of water and gas. The housing offered in exchange is usually located in newly built apartment complexes on the outskirts of cities, which also causes dissatisfaction among the displaced residents.

These statements by the UN Special Rapporteur are deeply troubling. How can we be sure that the new law will truly change the situation if even the fundamental norms of the Constitution are not properly enforced?

For thousands of Uzbeks facing the threat of losing their homes due to planned renovations, the new law seems like a ray of hope. But without real changes in its application and without a clear mechanism for protecting rights, this hope may prove to be empty. Will this law genuinely work for the benefit of the citizens, or is it just another illusion under which human rights violations continue?

Today, more than ever, it is important to ensure that the promises of the authorities do not remain on paper. We need a real protection mechanism that guarantees every Uzbek citizen can feel safe in their home. We must demand from the authorities not only words but also actions that confirm their intentions. Time will tell whether the new law will be a true protection or just another illusion of justice.

The text has been translated by AI. For more accurate information, please refer to the Russian version of the article.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Снослар учун компенсация тўлаш тўғрисидаги янги қонун: ҳимоя умиди ёки адолат иллюзияси?

Ўзбекистонликлар президент мамлакатнинг Ҳудудий кодексига ўзгартириш киритиш тўғрисидаги қонунни имзолаганлиги ҳақидаги янгиликни катта умид ва интизорлик билан қабул қилишди. Янги ўзгартиришларга кўра, ўз уй-жойидан маҳрум бўлган мулкдорлар, ўз уйлари бузилишига қадар, унинг қиймати ва келтирилган барча зарарлар учун тўлиқ компенсация олишлари керак. Бу янгилик фуқароларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилишга қаратилган бўлиб, уларнинг уйлари олдиндан тўлиқ ва адолатли компенсация олмасдан бузилмаслигини кафолатлайди. Аммо, бу ерда бир нюанс бор – бу қоидалар бизнинг қонунчилигимизда аллақачон мавжуд, аммо қурилишчилар бу шартларни бажаришга шошилмайдилар.

Бир қарашда, бу мулкдорларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилишда муҳим қадам бўлиб кўринади. Қонун ҳеч бир инсон ўз уйидан адолатли компенсация олмасдан чиқарилишига йўл қўймасликни ваъда қилади. Бу билан, ўз уйларининг ихтиёрсиз бузилишига дуч келганлар ниҳоятда ўзларини ҳимояланган ҳис қилишлари мумкин. Лекин, бу умидбахш сўзлар ортида нима яширилган?

Афсуски, ҳақиқат унчалик ёрқин бўлмаслиги мумкин. Компенсация тўлаш қоидаси бизнинг Конституциямизда ҳам мавжуд, аммо, афсуски, унинг амалга оширилиши яхши эмас. Ўз уйларидан тўғри компенсация олмасдан маҳрум бўлган одамлар ҳақидаги ҳодисалар кам эмас. БМТнинг етарли уй-жой ҳуқуқи бўйича махсус маърузачиси Балакришнан Раджагопал Ўзбекистонга ташрифидан сўнг, уй-жой ҳуқуқларини ҳимоя қилишга қаратилган қонунлар амалиётда кўпинча фақат қоғозда қолиб кетиши ҳақида таъкидлади.

Раджагопалнинг таъкидлашича, Ўзбекистонда шаҳарларни янгилаш бўйича кенг кўламли лойиҳалар олиб борилмоқда, бу жараёнда бутун кварталлар бузиб ташланмоқда. Аммо, бу ишлар кўпинча етарли ҳуқуқий асоссиз амалга оширилмоқда ва жабрланувчи фуқаролар ўз муаммолари билан ёлғиз қолмоқда, ўз ҳуқуқларини самарали ҳимоя қилиш имкониятисиз.

«Бу қонунлар амалиётда кўпинча амалга оширилмайди, чунки одамлар улар ҳақида билмайди, уларни амалга оширишда муаммолар бор ва бузилишларни амалга оширишда ҳуқуқий ҳимоя воситалари йўқ, айниқса, қурилиш секторида», – таъкидлади махсус маърузачи.

Раджагопал суд тизимининг ҳолатидан чуқур ташвиш билдирди, аксарият суд ишлари қурилишчилар ва аҳоли ўртасида кўпинча қурилишчилар фойдасига ҳал қилинишига эътибор қаратди. Шунингдек, у нодавлат шикоят бериш механизмларининг самарасизлигига ишора қилди, улар камдан-кам ҳолларда жабрланувчиларга ўз вақтида ва етарли компенсация беришни таъминлайди.

Эксперт маълум қилишича, экспроприация қилинган уй-жой учун компенсация амалиёти алоҳида ташвиш уйғотади. Ушбу компенсациялар кўпинча етарли эмас, кечиктириб тўланади ёки умуман тўланмайди. Бузиш ва кўчириш, унинг сўзларига кўра, баъзан зўравонлик билан ўтказилади, айрим уй эгалари хавфли қурилиш ёки сув ва газни узиб қўйиш сабабли ўз уйларини тарк этишга мажбур бўлади. Таклиф қилинган янги уй-жойлар, одатда, шаҳарларнинг четида яқинда қурилган кўп қаватли уйларда жойлашган бўлиб, бу ҳам кўчирилган аҳоли ўртасида норозиликка сабаб бўлади.

БМТнинг махсус маърузачиси томонидан билдирилган бу баёнотлар ташвиш уйғотмасдан қолмайди. Конституциянинг асосий қоидалари тўғри бажарилмаётган бўлса, янги қонун вазиятни ҳақиқатан ҳам ўзгартиришга қодир эканлигига қандай ишонч ҳосил қилиш мумкин?

Ўз уй-жойидан маҳрум бўлиш хавфига дуч келган минглаб ўзбекистонликлар учун янги қонун умид шоъласи бўлиб кўринади. Аммо уни қўллаш амалиётида ҳақиқий ўзгаришларсиз, ҳуқуқларни ҳимоя қилишнинг аниқ механизми бўлмасдан, бу умид пуч бўлиши мумкин. Бу қонун фуқаролар манфаати йўлида ишлайдими ёки инсон ҳуқуқларини бузиш давом этаётган иллюзияни яшириш учун яна бир найрангми?

Бугун, ҳар қачонгидан ҳам кўпроқ, ҳокимият ваъдалари фақат қоғозда қолмаслигини кузатиш муҳим. Бизга ҳақиқий ҳимоя механизми керак, у ҳар бир ўзбекистонлик ўз уйида хавфсиз ҳис қилишига кафолат бериши лозим. Биз ҳокимиятдан фақат сўзларни эмас, балки уларнинг ниятларини тасдиқлайдиган ҳаракатларни талаб қилишимиз керак. Вақт кўрсатади, янги қонун ҳақиқий ҳимоя бўладими ёки адолатнинг яна бир иллюзиясими.

Матн ИИ томонидан таржима қилинган. Аниқроқ маълумот учун мақоланинг рус тилидаги вариантини фойдаланинг

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *