Бизнес против человечности: как инвалида выбросили на улицу ради наживы

Представьте себе: человек, инвалид с детства, прожил в своём доме 54 года. Этот дом был для него всем – его миром, убежищем, последним островком безопасности. Но однажды этот мир рухнул. По какой-то нелепой причине ему не удалось оформить документы на приватизацию жилья. А вот коммерческое предприятие, не упустив момент, сумело оформить на себя его крошечную землю – всего один сотку. Для них это просто очередной актив, но для инвалида – это была его жизнь. Суд принял решение выселить этого человека фактически в никуда! Как может государство, которое гордится своими правовыми нормами и социальной справедливостью, допустить такое?

Эту шокирующую историю рассказала депутат нижней палаты парламента, член Народно-демократической партии Узбекистана Елена Бабенко. Именно к ней обратились с просьбой о помощи соседи инвалида.

Что произошло?

По каким-то причинам Ринат Юсупов не смог оформить документы на приватизацию своего жилья. Это была его единственная ошибка, которая стала катастрофической, когда компания ZAFARLI TONG SAVDO воспользовалась ситуацией и оформила на себя его небольшую, но дорогую сердцу сотку земли.

Суд первой инстанции, понимая всю несправедливость происходящего, потребовал от предпринимателей предоставить взамен жильё. Но это было лишь началом настоящей трагедии. На апелляционном суде компания предприняла хитрый манёвр: она предложила Юсупову другое «жилое» помещение – сторожку при входе на их территорию. Сторожку, которая не входит в жилой фонд, где невозможно прописаться, а тем более жить. Это был жалкий и циничный обман, но апелляционный суд, не вдаваясь в детали, принял решение выселить Юсупова.

«Как можно в правовом социальном государстве, где высшей ценностью является человек, выкинуть больного человека на улицу? Или инвалиды не люди?», – отметила Бабенко.

У Юсупова нет родственников, нет никого, кто мог бы помочь ему в этот страшный момент. Теперь он лишён не только крыши над головой, но и надежды на справедливость. Единственное место, где он может найти приют, – это под окнами судьи, который принял решение о его выселении.

Но борьба за справедливость ещё не окончена. Дело Юсупова будет рассматриваться в Верховном суде. Соседи и правление Андижанского областного отделения Русского культурного центра Узбекистана подали ходатайства о защите его прав. Они не собираются мириться с несправедливостью и сделают всё возможное, чтобы вернуть Юсупову его дом и достоинство.

Эта история – не просто про одного человека. Она про каждого из нас. Мы все можем оказаться на месте Юсупова. Сегодня он, а завтра кто-то другой. И только от нас зависит, сможем ли мы встать на защиту друг друга и не дать несправедливости победить. Разве мы можем закрыть глаза на это? Разве мы можем позволить выбрасывать людей на улицу? Эта история – наш общий вызов. И мы должны сделать всё, чтобы правда восторжествовала.

Поделись нашей статьей

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Business vs. Humanity: How a Disabled Man Was Thrown Out Onto the Street for Profit

Imagine this: a man, disabled since childhood, has lived in his home for 54 years. This home was everything to him—his world, his refuge, his last sanctuary of safety. But one day, that world came crashing down. For some absurd reason, he was unable to obtain the documents necessary to privatize his home. Meanwhile, a commercial enterprise, seizing the opportunity, managed to claim ownership of his tiny plot of land—just one hundredth of a hectare. For them, it was just another asset, but for him, it was his life. The court decided to evict this man, effectively leaving him nowhere to go! How can a state that prides itself on its legal norms and social justice allow such a thing?

This shocking story was shared by Elena Babenko, a member of the lower house of parliament and the People’s Democratic Party of Uzbekistan. It was to her that the neighbors of the disabled man turned for help.

What happened?

For some reason, the man was unable to obtain the documents to privatize his home. This was his only mistake, but it became catastrophic when the company ZAFARLI TONG SAVDO took advantage of the situation and claimed his small, yet dearly cherished, plot of land.

The court of first instance, recognizing the injustice of the situation, demanded that the entrepreneurs provide him with alternative housing. But this was only the beginning of the real tragedy. In the appeals court, the company executed a cunning maneuver: they offered Yusupov another «residential» space—a guardhouse at the entrance to their territory. A guardhouse that is not part of the residential fund, where it is impossible to register residency, let alone live. It was a pathetic and cynical deception, but the appeals court, without delving into the details, ruled to evict Yusupov.

«How can a lawful social state, where the highest value is supposed to be the individual, throw a sick man out onto the street? Or are the disabled not people?» Babenko remarked.

Yusupov has no relatives, no one to help him in this terrifying moment. Now, he is deprived not only of a roof over his head but also of hope for justice. The only place he may find shelter is under the windows of the judge who ruled to evict him.

But the fight for justice is not over yet. Yusupov’s case will be reviewed by the Supreme Court. Neighbors and the board of the Andijan Regional Branch of the Russian Cultural Center of Uzbekistan have filed petitions to protect his rights. They refuse to accept this injustice and will do everything possible to return Yusupov his home and dignity.

This story is not just about one person. It is about all of us. Any one of us could be in Yusupov’s place. Today it’s him; tomorrow it could be someone else. It is up to us to stand up for each other and ensure that injustice does not prevail. Can we turn a blind eye to this? Can we allow people to be thrown out onto the streets? This story is our shared challenge, and we must do everything we can to ensure that justice prevails.

The text has been translated by AI. For more accurate information, please refer to the Russian version of the article.

Поделись нашей статьей

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Инсониятга қарши бизнес: ногиронни фойда учун кўчада қолдиришди

Тасаввур қилинг: бир киши, болалигидан ногирон, ўз уйида 54 йил яшаган. Унинг учун бу уй барча нарса эди — унинг дунёси, паноҳгоҳи, хавфсизликнинг охирги оролчаси. Лекин бир куни бу дунё қулади. Номаълум сабабларга кўра, у уйни хусусийлаштириш учун зарур ҳужжатларни расмийлаштира олмади. Шу билан бирга, тижорат корхонаси вазиятдан фойдаланиб, унинг кичик ер участкасини — бор-йўғи бир сотихни — ўз номига расмийлаштиришга муваффақ бўлди. Улар учун бу фақат навбатдаги актив эди, лекин ногирон киши учун бу унинг ҳаёти эди. Суд бу одамни аслида ҳеч қаёққа чиқариш ҳақида қарор чиқарди! Қандай қилиб, ўзининг ҳуқуқий нормалари ва ижтимоий адолати билан фахрланадиган давлат бундай ҳолатга йўл қўйиши мумкин?

Бу шокли ҳикояни Олий Мажлис Қонунчилик палатаси депутати, Ўзбекистон Халқ демократик партияси аъзоси Елена Бабенко айтиб берди. Ногирон кишининг қўшнилари ундан ёрдам сўраб мурожаат қилишди.

Нима бўлди?

Номаълум сабабларга кўра, Ринат Юсупов ўз уйини хусусийлаштириш учун ҳужжатларни расмийлаштира олмади. Бу унинг ягона хатоси эди, аммо бу хато катастрофага айланди, чунки «ZAFARLI TONG SAVDO» компанияси вазиятдан фойдаланиб, унинг кичик, аммо қалбига яқин бўлган ер сотиғини ўз номига расмийлаштирди.

Биринчича инстанция суди содир бўлган адолатсизликни тушунар экан, тадбиркорлардан унинг ўрнига турар-жой беришни талаб қилди. Аммо бу фожианинг бошланиши эди. Апелляция судида компания маккорлик қилиб, Юсуповга бошқа «тўлиқ» турар-жойни — ўз ҳудудининг кириш қисмидаги қўриқчи хонадонини таклиф қилди. Бу қўриқчи хонадони турар-жой фондига кирмайди ва унда прописка қилиш ҳам, яшаш ҳам мумкин эмас. Бу ачинарли ва циничлик билан қилинган алдаш эди, аммо апелляция суди бу тафсилотларга эътибор бермай, Юсуповни кўчириш ҳақида қарор чиқарди.

«Қандай қилиб инсонийлик қадри энг юқори бўлган ҳуқуқий ижтимоий давлатда касал одамни кўчага ташлаш мумкин? Ёки ногиронлар инсон эмасми?», — дея таъкидлади Бабенко.

Юсуповнинг қариндошлари йўқ, бу даҳшатли пайтда унга ёрдам бериш мумкин бўлган ҳеч ким йўқ. Энди у нафақат уйсиз, балки адолатга бўлган умидсиз ҳам қолган. Унга паноҳ топиши мумкин бўлган ягона жой — бу уни кўчириш ҳақида қарор қабул қилган судьянинг ойналари остидир.

Аммо адолат учун кураш ҳали якунланмади. Юсуповнинг иши Ўзбекистон Республикаси Олий судида кўриб чиқилади. Қўшнилари ва Ўзбекистоннинг Андижон вилояти рус маданий маркази бошқаруви унинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш учун ариза берди. Улар адолатсизликка кўника олмайдилар ва Юсуповга ўз уйи ва қадр-қимматини қайтариш учун бор кучларини сарфлайдилар.

Бу ҳикоя фақат бир инсон ҳақида эмас. Бу ҳар биримиз ҳақида. Ҳар биримиз Юсуповнинг ўрнида бўлишимиз мумкин. Бугун у, эртага бошқа биров. Ва бу адолатсизликни енгиш учун бир-биримизни ҳимоя қила олишимиз фақат бизга боғлиқ. Бунга кўз юммоқчимизми? Одамларни кўчага ташлашга рухсат бера оламизми? Бу ҳикоя — бизнинг умумий чақирувимиз. Ва биз ҳақиқатнинг ғалаба қилиши учун ҳамма ишни қилишимиз керак.

Матн ИИ томонидан таржима қилинган. Аниқроқ маълумот учун мақоланинг рус тилидаги вариантини фойдаланинг

Поделись нашей статьей

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *