Власти Узбекистана готовятся урегулировать статус афганских беженцев

В Узбекистане разрабатывают законопроект, который поможет беженцам, особенно тем, кто прибыл из Афганистана после 2021 года. Этот документ важен, потому что сейчас в стране нет чёткого законодательства о статусе беженцев и процедурах предоставления им убежища. Из-за этого многие афганцы, особенно дети, не могут получить официальный статус и доступ к базовым правам, например, к медицинской помощи или регистрации рождений.

Об этом говорится в докладе ЮНИСЕФ, который посвящен положению детей и подростков в Узбекистане.

С момента развала правительства Исламской Республики Афганистан тысячи афганцев нашли убежище в Узбекистане, особенно в южных регионах, таких как Сурхандарьинская область. По данным правительства, только к ноябрю 2021 года в страну прибыло более 13 тысяч граждан Афганистана по краткосрочным визам. Однако из-за продолжающейся нестабильности на родине они не могут вернуться домой. Многие из этих людей нуждаются в международной защите, что подтверждает Управление Верховного комиссара ООН по делам беженцев (УВКБ ООН).

Одной из ключевых проблем, с которыми сталкиваются афганские беженцы в Узбекистане, является отсутствие национального законодательства, регулирующего вопросы беженцев и процедуры предоставления убежища. Нератификация Узбекистаном Конвенции ООН о статусе беженцев 1951 года усугубляет ситуацию. В стране не существует стандартных процедур для определения статуса беженцев, что значительно осложняет их доступ к основным правам и услугам. Особенно уязвимы в этой ситуации дети афганских беженцев, так как отсутствие признанного статуса усложняет процесс их регистрации при рождении, оставляя их в правовом вакууме.

Отсутствие легального статуса также ведет к экономическим трудностям для афганских семей. Многие из них сталкиваются с необходимостью регулярно продлевать визы и проходить регистрацию, что сопровождается финансовыми расходами, которые сложно покрывать в условиях ограниченного доступа к рабочим визам и трудоустройству. Это, в свою очередь, затрудняет доступ к медицинской помощи, жилью и питанию.

Законопроект о предоставлении убежища, который в настоящее время готовится правительством Узбекистана, призван устранить эти барьеры. Он создаст правовую базу для предоставления статуса беженца и обеспечит соблюдение международных стандартов в отношении прав человека и защиты беженцев. Это не только улучшит жизнь беженцев, но и укрепит позиции Узбекистана на международной арене как страны, готовой предоставить гуманитарную помощь и поддержку.

Законопроект является важным шагом вперед, однако впереди еще много работы по его внедрению и практической реализации. Введение такого закона даст возможность афганским гражданам, оказавшимся в Узбекистане, получить легальный статус, что обеспечит их доступ к основным правам и услугам, включая образование, здравоохранение и трудоустройство.

Таким образом, создание системы предоставления убежища в Узбекистане станет важнейшим компонентом комплексной стратегии по защите прав беженцев и реализации гуманитарных обязательств страны.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Uzbekistan Authorities Prepare to Regulate the Status of Afghan Refugees

The authorities of Uzbekistan are taking an important step toward establishing a national system for refugee protection. In response to the humanitarian challenges faced by Afghan citizens who fled to the country since August 2021, the government is drafting a bill on granting asylum. This document aims to regulate the status of individuals in need of international protection and align domestic policies with international standards.

This is highlighted in a UNICEF report on the situation of children and adolescents in Uzbekistan.

Since the collapse of the Islamic Republic of Afghanistan’s government, thousands of Afghans have sought refuge in Uzbekistan, particularly in the southern regions, such as Surkhandarya. According to government data, by November 2021, more than 13,000 Afghan citizens had arrived in the country on short-term visas. However, due to ongoing instability in their homeland, they are unable to return. Many of these individuals are in need of international protection, as confirmed by the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR).

One of the key challenges facing Afghan refugees in Uzbekistan is the absence of national legislation governing refugee issues and asylum procedures. Uzbekistan’s non-ratification of the 1951 UN Refugee Convention exacerbates the situation. The country lacks standardized procedures for determining refugee status, making it significantly more difficult for these individuals to access basic rights and services. Afghan refugee children are particularly vulnerable, as the lack of recognized status complicates their birth registration process, leaving them in a legal vacuum.

The absence of legal status also leads to economic difficulties for Afghan families. Many face the need to regularly extend their visas and go through registration, which comes with financial costs that are hard to cover due to limited access to work visas and employment opportunities. This, in turn, complicates their access to healthcare, housing, and food.

The asylum bill currently being prepared by the government of Uzbekistan aims to remove these barriers. It will create a legal framework for granting refugee status and ensure compliance with international standards regarding human rights and refugee protection. This will not only improve the lives of refugees but also strengthen Uzbekistan’s position on the international stage as a country willing to provide humanitarian assistance and support.

The draft law is an important step forward, but much work remains to be done for its implementation and practical application. The introduction of such a law will give Afghan citizens in Uzbekistan the opportunity to obtain legal status, ensuring their access to essential rights and services, including education, healthcare, and employment.

Thus, the creation of an asylum system in Uzbekistan will become a key component of a comprehensive strategy to protect refugee rights and fulfill the country’s humanitarian commitments.

The article may contain inaccuracies as it is translated by AI. For more details, please refer to the Russian version of the article. If you notice any inaccuracies, you can send corrections via the Telegram bot: Uzvaibik_bot.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Ўзбекистон ҳукуматининг афғон қочқинлар мақомини тартибга солишга тайёргарлиги

Ўзбекистон ҳукумати қочқинларни ҳимоя қилиш бўйича миллий тизим яратиш йўлида муҳим қадам ташламоқда. 2021 йил августидан бери мамлакатга келган афғон фуқаролари дуч келаётган гуманитар муаммоларга жавобан, ҳукумат паноҳ бериш тўғрисидаги қонун лойиҳасини ишлаб чиқмоқда. Ушбу ҳужжат халқаро ҳимояга муҳтож шахсларнинг мақомини тартибга солиш ва ички сиёсатни халқаро стандартларга мослаштиришга қаратилган.

Бу ҳақда БМТнинг Болалар жамғармаси (ЮНИСЕФ)нинг Ўзбекистондаги болалар ва ўсмирлар ҳолати тўғрисидаги ҳисоботида қайд этилган.

2021 йилда Ислом Республикаси Афғонистон ҳукумати қулаганидан бери минглаб афғонлар Ўзбекистонда, айниқса, Сурхондарё вилояти каби жанубий ҳудудларда бошпана топди. Ҳукумат маълумотларига кўра, 2021 йил ноябрига келиб, мамлакатга қисқа муддатли визалар орқали 13 мингдан ортиқ Афғонистон фуқароси келган. Аммо ватанидаги барқарорсизлик сабабли улар орқага қайтиб кета олмаяпти. Уларнинг кўпчилиги халқаро ҳимояга муҳтож эканини БМТнинг Қочқинлар ишлари бўйича Олий комиссари (УВКБ ООН) ҳам тасдиқлаган.

Афғон қочқинлари Ўзбекистонда дуч келаётган асосий муаммолардан бири қочқинлар масалалари ва бошпана бериш тартибини тартибга солувчи миллий қонунларнинг йўқлиги ҳисобланади. Ўзбекистоннинг 1951 йилдаги БМТ қочқинлар мақоми тўғрисидаги конвенцияни ратификация қилмагани вазиятни янада оғирлаштиради. Мамлакатда қочқинлар мақомини аниқлаш учун стандарт жараёнлар мавжуд эмас, бу эса уларнинг асосий ҳуқуқ ва хизматлардан фойдаланишини сезиларли даражада қийинлаштиради. Бу ҳолатда афғон қочқин болалари айниқса заиф аҳволда, чунки тан олинган мақомнинг йўқлиги туфайли уларнинг туғилишини рўйхатдан ўтказиш жараёни мураккаблашади ва улар ҳуқуқий бўшлиқда қолиб кетмоқда.

Қонуний мақомнинг йўқлиги афғон оилалари учун иқтисодий қийинчиликларга олиб келади. Уларнинг кўпчилиги визаларни мунтазам равишда узайтириш ва рўйхатдан ўтиш зарурати билан дуч келмоқда, бу эса молиявий харажатларни талаб қилади. Бунинг оқибатида уларнинг иш визалари ва ишга жойлашиш имкониятларига чекланган кириш шароитида бу харажатларни қоплаш қийинлашади. Натижада тиббий ёрдам, уй-жой ва озиқ-овқатга киришлари қийинлашади.

Ўзбекистон ҳукумати томонидан ҳозирда тайёрланаётган бошпана бериш тўғрисидаги қонун лойиҳаси ушбу тўсиқларни бартараф этишга қаратилган. У қочқин мақомини бериш учун ҳуқуқий асос яратади ва инсон ҳуқуқлари ҳамда қочқинларни ҳимоя қилиш бўйича халқаро стандартларга риоя қилинишини таъминлайди. Бу нафақат қочқинлар ҳаётини яхшилайди, балки Ўзбекистоннинг халқаро миқёсда инсонпарварлик ёрдами ва қўллаб-қувватлашга тайёр давлат сифатидаги мавқеини мустаҳкамлайди.

Қонун лойиҳаси муҳим қадам бўлса-да, уни жорий этиш ва амалда қўллаш йўлида ҳали кўп иш қилиш керак. Бундай қонуннинг жорий этилиши Ўзбекистондаги афғон фуқароларига қонуний мақомга эга бўлиш имконини беради, бу эса уларнинг таълим, соғлиқни сақлаш ва ишга жойлашиш каби асосий ҳуқуқ ва хизматларга киришларини таъминлайди.

Шундай қилиб, Ўзбекистонда бошпана бериш тизимини яратиш қочқинлар ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ва мамлакатнинг инсонпарварлик мажбуриятларини амалга ошириш бўйича комплекс стратегиянинг муҳим таркибий қисмига айланади.

Мақолада сунъий интеллект томонидан амалга оширилган таржима сабабли хатолар бўлиши мумкин. Тафсилотларни аниқлаш учун мақоланинг русча версиясига мурожаат қилинг. Агар хатоликларни сезсангиз, материални тузатиш учун Uzvaibik_bot телеграм-ботига ёзишингиз мумкин.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *