ПДД на бумаге: почему в Узбекистане не работают правила дорожного движения

Ситуация на дорогах Узбекистана вызывает все больше вопросов и беспокойства. Каждый день на наших глазах водители нарушают правила дорожного движения: превышают скорость, не уступают пешеходам, игнорируют светофоры. Почему так происходит? Ответ простой – потому что они знают, что им за это ничего не будет.

Мы живем в стране, где сложилась опасная культура безнаказанности за нарушение правил дорожного движения. Водители чувствуют себя королями дорог, потому что действующая система не наказывает их должным образом. Они привыкли к тому, что даже если их поймают на нарушении, штрафы не слишком высоки, а если заплатить их быстро, то вообще можно отделаться легким испугом – скидка в 50 процентов за быструю оплату превращает наказание в банальную формальность.

Как мы пришли к такому положению дел? Главной причиной является устаревшая система контроля и наказания, которая больше не отвечает современным реалиям. Правоохранители работают по старым, неэффективным схемам, которые уже давно себя изжили. Вместо того чтобы внедрять современные технологии, усиливать контроль на дорогах и делать наказание неотвратимым, система продолжает функционировать по принципу «поймал – не поймал, заплатил – забыл». В таких условиях сложно ожидать, что водители будут соблюдать правила.

К сожалению, все происходящее вокруг ситуации на дорогах часто напоминает лишь имитацию бурной деятельности. Когда президент указывает на проблему, или случается очередная трагедия, начинается активная деятельность: проводятся рейды, усиливаются проверки, выписываются штрафы. Но как только внимание к вопросу ослабевает, все возвращается на круги своя. Водители снова чувствуют себя безнаказанными, а чиновники избегают ответственности за происходящее. Это порочный круг, который не способствует формированию законопослушания среди водителей.

Такой подход, когда наказание за нарушение правил дорожного движения носит эпизодический характер, а не является системной мерой, не способен выработать у водителей устойчивую привычку соблюдать закон. Водители быстро привыкают к тому, что за нарушение можно не опасаться, ведь контроль на дорогах непостоянен, и наказание может быть скорее исключением, чем правилом.

Примеры из других стран: как они справляются с непослушанием водителей?

Во многих странах мира давно поняли, что для поддержания порядка на дорогах необходимы строгие и действенные меры. Вот несколько примеров того, как другие государства борются с нарушителями ПДД:

Швеция: Здесь действует программа Vision Zero, направленная на полное устранение смертей на дорогах. Водители, нарушающие правила, сталкиваются с крупными штрафами и серьезными административными мерами, такими как лишение прав. Помимо этого, в стране активно используют камеры фиксации нарушений, которые установлены на дорогах и фиксируют любое нарушение, будь то превышение скорости или проезд на красный свет.

Сингапур: Этот город-государство известен своей жесткой политикой в отношении дорожных нарушений. Штрафы за превышение скорости и другие нарушения очень высоки, а за повторные нарушения водителям грозят серьезные наказания вплоть до тюремного заключения. Кроме того, в Сингапуре действует система баллов, и водители, которые накапливают слишком много штрафных баллов, теряют свои права на длительный срок.

Франция: Во Франции большое внимание уделяется соблюдению скоростного режима. В стране внедрена система автоматической фиксации нарушений, и за превышение скорости можно получить не только штраф, но и лишение прав на определенный срок. Также здесь активно применяются программы по улучшению дорожной инфраструктуры и безопасности, что способствует снижению аварийности.

Германия: В стране действует строгая система штрафов за нарушение правил дорожного движения. Например, за использование мобильного телефона за рулем можно получить штраф в размере нескольких сотен евро и лишение прав на несколько месяцев. Кроме того, немецкая система штрафов не предусматривает никаких скидок за быструю оплату, что делает наказание более ощутимым. Контроль на дорогах ведется с помощью развитой сети радаров и камер, которые фиксируют все нарушения, начиная от превышения скорости и заканчивая парковкой в неположенном месте. У них действует система штрафных баллов, и при накоплении определённого количества водитель лишается прав.

Япония: В стране особое внимание уделяется обучению и культуре поведения на дорогах. Водители проходят строгую подготовку перед получением прав, а за серьезные нарушения, такие как вождение в нетрезвом виде, предусмотрены не только крупные штрафы, но и тюремные сроки. Культура законопослушания здесь находится на высоте, и водители понимают, что любое нарушение может привести к серьезным последствиям.

Финляндия: Особенностью Финляндии является система штрафов, которые рассчитываются в зависимости от дохода нарушителя. Это делает штрафы особенно чувствительными для богатых людей, так как чем выше их доход, тем больше будет сумма штрафа. Такая система стимулирует всех водителей соблюдать правила, независимо от их социального статуса и уровня дохода.

Австралия: В Австралии кроме крупных штрафов, за нарушения ПДД водителям начисляются штрафные баллы. При накоплении определённого количества баллов водитель может быть лишён прав на длительный срок. Более того, водители, нарушившие правила, теряют права участия в определённых общественных мероприятиях, что создает дополнительное давление на нарушителей.

Как можно решить эту проблему?

1. Ужесточение наказаний. Первым шагом должно стать повышение штрафов за нарушение правил дорожного движения и ликвидация скидок на их оплату. Наказание должно быть ощутимым и справедливым, чтобы каждый водитель понимал: нарушение ПДД принесет ему значительные финансовые потери. Это поможет создать атмосферу ответственности на дорогах.

2. Внедрение современных технологий. Автоматизация контроля за дорожным движением, использование камер наблюдения и других технических средств помогут выявлять нарушения в режиме реального времени. При этом не будет необходимости полагаться только на человеческий фактор – система станет более точной и оперативной.

3. Повышение уровня правоприменения. Правоохранительным органам необходимо адаптироваться к новым вызовам и более активно работать с нарушителями. Работа должна быть системной и направленной на профилактику правонарушений, а не только на наказание.

4. Образовательные кампании. Важно не только наказывать, но и обучать. Разъяснительные кампании в СМИ, просветительские программы для водителей помогут изменить отношение к правилам дорожного движения. Люди должны понимать, что соблюдение ПДД – это не просто обязанность, а необходимость для обеспечения безопасности всех участников дорожного движения.

5. Создание культуры законопослушания. Чтобы изменить ситуацию на дорогах, необходимо формировать культуру законопослушания. Водители должны понимать, что правила дорожного движения созданы не для того, чтобы их игнорировать, а для того, чтобы сохранять жизнь и здоровье людей. Наказание должно быть неотвратимым, а уважение к закону – нормой.

Проблема безнаказанности нарушителей ПДД в Узбекистане требует немедленного внимания и решительных действий. Ситуация, когда водители чувствуют себя безнаказанными, опасна не только для них самих, но и для всех участников дорожного движения. Только системные изменения и неотвратимость наказания смогут вернуть порядок на наши дороги и сделать их безопасными для всех. Мы должны помнить: безопасность на дорогах начинается с каждого из нас, и только вместе мы сможем изменить ситуацию к лучшему.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Traffic Rules on Paper: Why Traffic Laws Don’t Work in Uzbekistan

The situation on the roads of Uzbekistan raises more and more questions and concerns. Every day, we witness drivers breaking traffic rules: speeding, not yielding to pedestrians, ignoring traffic lights. Why does this happen? The simple answer is that they know they won’t face any consequences.

We live in a country where a dangerous culture of impunity for breaking traffic rules has developed. Drivers feel like kings of the road because the current system doesn’t punish them adequately. They’ve become accustomed to the idea that even if they get caught, the fines are not too high, and if they pay quickly, they can even get away with a mere slap on the wrist—a 50 percent discount for prompt payment turns punishment into a trivial formality.

How did we get to this point? The main reason lies in an outdated system of control and punishment that no longer meets modern realities. Law enforcement continues to operate under old, ineffective schemes that have long outlived their usefulness. Instead of implementing modern technologies, strengthening road control, and making punishment inevitable, the system continues to function on the principle of «catch them if you can—if not, pay and forget.» Under such conditions, it’s hard to expect drivers to follow the rules.

Road Situation: A Simulation of Activity or a Real Solution?

Unfortunately, everything happening around the road situation often seems like just a simulation of vigorous activity. When the president or high-ranking officials point out the problem, or when another tragedy occurs, active measures are taken: raids are conducted, checks are intensified, fines are issued. But as soon as attention to the issue wanes, everything returns to how it was before. Drivers once again feel invincible, and officials evade responsibility for what’s happening. This vicious cycle does not help develop a culture of lawfulness among drivers.

Such an approach, where punishment for breaking traffic rules is episodic rather than systematic, cannot instill in drivers a consistent habit of obeying the law. Drivers quickly get used to the idea that there’s nothing to fear from breaking the rules because road control is inconsistent, and punishment is more the exception than the rule.

Examples from Other Countries: How They Handle Disobedient Drivers

In many countries around the world, it has long been understood that strict and effective measures are necessary to maintain order on the roads. Here are some examples of how other countries deal with traffic violators:

Sweden: In Sweden, the Vision Zero program aims to eliminate all road deaths. Drivers who break the rules face hefty fines and serious administrative measures, such as license suspension. In addition, the country actively uses traffic cameras, which are installed on roads and capture any violation, whether it’s speeding or running a red light.

Singapore: This city-state is known for its strict policies on traffic violations. Fines for speeding and other offenses are very high, and repeat offenders face serious penalties, including imprisonment. Furthermore, Singapore has a points system, and drivers who accumulate too many demerit points lose their licenses for a long period.

France: In France, great attention is paid to speed limit enforcement. The country has implemented an automatic violation detection system, and speeding can result not only in fines but also in license suspension for a certain period. Additionally, France actively applies programs to improve road infrastructure and safety, contributing to a reduction in accidents.

Germany: Germany has a strict system of fines for traffic violations. For example, using a mobile phone while driving can result in a fine of several hundred euros and a license suspension for several months. Moreover, the German fine system does not offer discounts for prompt payment, making the punishment more significant. Road control is conducted through a well-developed network of radars and cameras that detect all violations, from speeding to parking in unauthorized areas. A points system is also in place, and when a certain number of points are accumulated, the driver loses their license.

Japan: In Japan, great emphasis is placed on education and road behavior culture. Drivers undergo rigorous training before obtaining their licenses, and for serious violations, such as drunk driving, there are not only hefty fines but also prison sentences. The culture of lawfulness here is at a high level, and drivers understand that any violation can lead to serious consequences.

Finland: A distinctive feature of Finland is a system of fines that are calculated based on the violator’s income. This makes fines particularly impactful for wealthy individuals, as the higher their income, the greater the fine amount. This system encourages all drivers to follow the rules, regardless of their social status or income level.

Australia: In Australia, in addition to large fines, drivers receive demerit points for traffic violations. When a certain number of points is accumulated, the driver can lose their license for an extended period. Moreover, drivers who break the rules are banned from participating in certain public events, creating additional pressure on violators.

How Can This Problem Be Solved?

  1. Toughening Penalties: The first step should be to increase fines for traffic violations and eliminate discounts for prompt payment. Punishment should be significant and fair so that every driver understands: breaking traffic rules will cost them financially. This will help create a sense of responsibility on the roads.
  2. Implementing Modern Technologies: Automating road traffic control, using surveillance cameras, and other technical means will help detect violations in real-time. This way, there will be no need to rely solely on the human factor—the system will become more accurate and efficient.
  3. Enhancing Law Enforcement: Law enforcement agencies need to adapt to new challenges and work more actively with violators. The work should be systematic and aimed at preventing violations, not just punishing them.
  4. Educational Campaigns: It’s important not only to punish but also to educate. Awareness campaigns in the media and driver education programs will help change attitudes towards traffic rules. People need to understand that following traffic rules is not just an obligation but a necessity for ensuring the safety of all road users.
  5. Creating a Culture of Lawfulness: To change the situation on the roads, it is necessary to develop a culture of lawfulness. Drivers must understand that traffic rules are not made to be ignored but to preserve lives and health. Punishment should be inevitable, and respect for the law should be the norm.

The problem of impunity for traffic violators in Uzbekistan requires immediate attention and decisive action. The situation, where drivers feel they can break the rules without consequences, is dangerous not only for themselves but for all road users. Only systematic changes and the inevitability of punishment will restore order to our roads and make them safe for everyone. We must remember: road safety begins with each of us, and only together can we change the situation for the better.

The text has been translated by AI. For more accurate information, please refer to the Russian version of the article.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Қоғоздаги қоида: нега Ўзбекистонда йўл ҳаракати қоидалари ишламайди?

Ўзбекистон йўлларидаги вазият тобора кўпроқ савол ва хавотирлар уйғотмоқда. Ҳар куни бизнинг кўз ўнтимизда ҳайдовчилар йўл ҳаракати қоидаларини бузмоқда: тезликни оширмоқда, пиёдаларга йўл бермаяпти, светофорларга эътибор бермаяпти. Нега бундай бўлмоқда? Жавоб оддий — чунки улар бунинг учун ҳеч қандай жавобгарликка тортилмаслигини билишади.

Биз қоидабузарлик учун жазосизликнинг хавфли маданияти шаклланган мамлакатда яшамоқдамиз. Ҳайдовчилар йўллар қиролига айланиб қолганини ҳис қилмоқда, чунки амалдаги тизим уларни тўғри жазоламайди. Улар қоидабузарлик қилиб қўлга тушган ҳолда ҳам жарималар жуда катта эмаслигига, агар тезда тўласалар, ҳатто 50 фоизлик чегирма билан қутулиб кетишлари мумкинлигига одатланиб қолишган.

Бундай ҳолатга қандай келдик? Асосий сабаб эскирган назорат ва жазо тизими бўлиб, у энди замонавий талабларга жавоб бермайди. Ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари кўпдан бери ўзини оқламаган, самарасиз схемалар бўйича ишлашмоқда. Замонавий технологияларни жорий қилиш, йўлларда назоратни кучайтириш ва жазони муқаррар қилиш ўрнига, тизим ҳали ҳам «услаб ол — услаб олма, тўлади — унутди» принципи бўйича ишламоқда. Бундай шароитда ҳайдовчиларнинг қоидаларга риоя қилишини кутиш қийин.

Афсуски, йўллардаги вазият атрофидаги барча ҳолатлар кўпинча фақат қуруқ фаолият тақлидидек кўринади. Президент ёки юқори лавозимли амалдорлар муаммони кўрсатганда ёки навбатдаги фожиа юз берганда, фаол ҳаракатлар бошланади: рейдлар ўтказилади, текширувлар кучайтирилади, жарималар ёзилади. Аммо масалага бўлган эътибор сусайиши билан ҳамма нарса яна аввалига қайтиб келади. Ҳайдовчилар яна ўзини жазосиз ҳис қиладилар, мансабдорлар эса содир бўлаётган ишлар учун жавобгарликдан қочишади. Бу порочний айлана бўлиб, у ҳайдовчилар орасида қонунбузарлик маданиятини шакллантиришга ёрдам бермайди.

Бундай ёндашув, яъни йўл ҳаракати қоидаларини бузганлик учун жазо тизимли чора эмас, балки эпизодик характерга эга бўлганда, ҳайдовчиларда қонунга амал қилишнинг барқарор одатини шакллантира олмайди. Ҳайдовчилар тезда қоидаларни бузишдан қўрқмасликка ўрганиб қолишади, чунки йўллардаги назорат доимий эмас ва жазо кўпроқ истисно ҳолат бўлиб қолади.

Бошқа давлатлар: ҳайдовчиларнинг қонунбузарликлари билан қандай курашмоқда?

Кўплаб давлатларда йўлларда тартибни сақлаш учун қатъий ва самарали чоралар кераклигини анча олдин тушуниб етган. Қуйидаги мисоллар бошқа давлатларнинг йўл ҳаракати қоидаларини бузувчиларга қарши қандай курашаётганини кўрсатади:

Швеция: Бу ерда Vision Zero дастури амалга оширилади, унинг мақсади йўллардаги ўлимларни тўлиқ йўқ қилишга қаратилган. Қоидаларни бузган ҳайдовчилар йирик жарималар ва ҳайдовчилик ҳуқуқидан маҳрум қилиш каби жиддий маъмурий чораларга дуч келади. Бундан ташқари, мамлакатда ҳар қандай қоидабузарликни, хусусан, тезликни ошириш ёки қизил чироқда ўтиш каби қоидабузарликларни автоматик тарзда аниқлайдиган камералар кенг қўлланилади.

Сингапур: Бу шаҳар-девлат йўл ҳаракати қоидаларини бузишга нисбатан қаттиқ сиёсат юритиши билан машҳур. Тезликни ошириш ва бошқа қоидабузарликлар учун жарималар жуда юқори, такрорий қоидабузарликлар учун эса ҳайдовчиларни қамоқ жазосигача бўлган жиддий жазолар кутади. Бундан ташқари, Сингапурда балл тизими мавжуд бўлиб, ҳайдовчилар кўп жарима балллари тўплашса, узоқ муддатга ҳуқуқидан маҳрум бўлишади.

Франция: Францияда тезликни сақлашга катта эътибор қаратилган. Мамлакатда қоидабузарликларни автоматик аниқлаш тизими жорий қилинган ва тезликни ошириш учун фақат жарима олиш мумкин эмас, балки маълум муддатга ҳуқуқидан маҳрум қилиниш мумкин. Шунингдек, бу ерда йўл инфратузилмаси ва хавфсизлигини яхшилашга қаратилган дастурлар фаол қўлланилади, бу эса аварияларнинг камайишига ёрдам беради.

Германия: Германияда йўл ҳаракати қоидаларини бузганлик учун қатъий жарималар тизими амал қилади. Масалан, рульда мобил телефондан фойдаланганлик учун бир неча юз евро жарима ва бир неча ойга ҳуқуқидан маҳрум қилиш мумкин. Бундан ташқари, Германия жарималар тизими тезкор тўлов учун ҳеч қандай чегирмаларни кўзда тутмайди, бу эса жазони сезиларлироқ қилади. Йўлларда назорат ривожланган радар ва камералар тармоғи орқали амалга оширилади, улар тезликни оширишдан бошлаб, ноқонуний жойда тўхташгача бўлган барча қоидабузарликларни аниқлайди. Улар балл тизимида ишлайди, ва маълум миқдорда балл тўпланганда ҳайдовчи ҳуқуқидан маҳрум бўлади.

Япония: Японияда йўлларда хулқ-атвор маданияти ва таълимга алоҳида эътибор қаратилган. Ҳайдовчилар ҳуқуқ олишдан олдин қаттиқ тайёргарликдан ўтадилар, ва жиддий қоидабузарликлар, масалан, маст ҳолда машина бошқариш учун, нафақат йирик жарималар, балки қамоқ жазолари ҳам мавжуд. Бу ерда қонунга итоаткорлик маданияти юқори даражада, ва ҳайдовчилар ҳар қандай қоидабузарлик жиддий оқибатларга олиб келиши мумкинлигини тушунадилар.

Финляндия: Финляндиянинг ўзига хос хусусияти шундаки, жарималар қоидабузарнинг даромадига қараб ҳисобланади. Бу бой одамлар учун жарималарни айниқса сезиларли қилади, чунки уларнинг даромади қанча юқори бўлса, жарима миқдори шунча катта бўлади. Бу тизим барча ҳайдовчиларни ижтимоий мақоми ва даромад даражасидан қатъи назар қоидаларга риоя қилишга ундайди.

Австралия: Австралияда йирик жарималардан ташқари, ПДД қоидабузарлари учун жарималар балллари ҳисобланади. Белгиланган миқдорда балл тўпланганда ҳайдовчи ҳуқуқидан узоқ муддатга маҳрум бўлиши мумкин. Бундан ташқари, қоидабузарликлар содир этган ҳайдовчилар муайян жамоат тадбирларида қатнашиш ҳуқуқини йўқотадилар, бу эса қоидабузарларга қўшимча босим яратади.

Бу муаммони қандай ҳал қилиш мумкин?

  1. Жазоларни кучайтириш. Биринчи қадам йўл ҳаракати қоидаларини бузганлик учун жарималарни ошириш ва уларни тўлаш учун чегирмаларни бекор қилиш бўлиши керак. Жазо сезиларли ва адолатли бўлиши керак, шунда ҳар бир ҳайдовчи ПДДни бузиш унга катта молиявий йўқотишлар олиб келиши мумкинлигини тушунади. Бу йўлларда масъулият муҳитини яратишга ёрдам беради.
  2. Замонавий технологияларни жорий этиш. Йўл ҳаракатини автоматлаштирилган назорат қилиш, кузатув камералари ва бошқа техник воситалардан фойдаланиш қоидабузарликларни реал вақтда аниқлашга ёрдам беради. Бунда фақат инсон омилига таяниш шарт эмас — тизим аниқроқ ва самаралироқ бўлади.
  3. Ҳуқуқни қўллаш даражасини ошириш. Ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари янги чақириқларга мослашишлари ва қоидабузарлар билан фаолроқ ишлашлари керак. Иш тизимли бўлиши керак ва ҳуқуқбузарликларнинг олдини олишга қаратилган бўлиши керак, фақат жазолашга эмас.
  4. Таълим кампаниялари. Нафақат жазолаш, балки ўқитиш ҳам муҳим. ОАВда тушунтириш кампаниялари, ҳайдовчилар учун маърифий дастурлар йўл ҳаракати қоидаларига бўлган муносабатни ўзгартиришга ёрдам беради. Одамлар ПДДга риоя қилиш нафақат мажбурият, балки йўл ҳаракатининг барча иштирокчилари хавфсизлигини таъминлаш зарурияти эканлигини тушунишлари керак.
  5. Қонунга итоаткорлик маданиятини яратиш. Йўллардаги вазиятни ўзгартириш учун қонунга итоаткорлик маданиятини шакллантириш зарур. Ҳайдовчилар тушунишлари керакки, йўл ҳаракати қоидалари уларни етарли даражада ҳурмат қилишлари учун эмас, балки одамларнинг ҳаёти ва соғлиғини сақлаш учун яратилган. Жазо муқаррар бўлиши керак, ва қонунга ҳурмат қилиш — норма.

ПДДни бузганлар жазосизлиги муаммоси Ўзбекистонда зудлик билан эътибор қаратишни ва қатъий чораларни талаб қилади. Ҳайдовчилар ўзларини жазосиз ҳис қилиш ҳолати нафақат уларнинг ўзи, балки йўл ҳаракатининг барча иштирокчилари учун хавфлидир. Фақат тизимли ўзгаришлар ва жазонинг муқаррарлиги йўлларимизда тартибни тиклайди ва уларни ҳамма учун хавфсиз қилади. Эсда тутиш керак: йўлларда хавфсизлик ҳар биримиздан бошланади ва фақат биргаликда биз вазиятни яхшисига ўзгартиришимиз мумкин.

Матн ИИ томонидан таржима қилинган. Аниқроқ маълумот учун мақоланинг рус тилидаги вариантини фойдаланинг

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *